Предлог закона о измени и допуни Закона о јавним набавкама, по скраћеном поступку, доспео је на дневни ред јучерашњег скупштинског заседања. Платформа цивилних организација за борбу против корупције захтева да се одмах обуставе законске измене јер се, према њима, укида административна контрола јавних набавки коју спроводи Завод за јавне набавке, а то представља озбиљан застој у заштити од корупција.

Грађански активисти реагују и на то да се овом законском одлуком отвара пут да се Државна комисија за жалбе након јавних набавки распусти и да се новом скупштинском већином изабере нова.

„На предлог Комисије за избор и именовања, Собрање Републике Северне Македоније објављује јавни оглас за именовање председника и чланова Државне комисије за жалбе на јавне набавке у року од пет дана од дана ступања на снагу овог закона. снагу овог закона“, стоји у предложеним изменама.

Законске амандмане је предложила група посланика: Александар Јамалов, Антонијо Милошоски, Бојан Стојаноски, Драгана Бојковска, Зоранчо Јованчев, Игор Здравковски, Љупчо Пренџов, а према њима, основна сврха амандмана је управо јачање контроле и веће транспарентност. „Основни циљ предложеног закона је предвиђање мера за остваривање активности Реформске агенде у оквиру Плана раста за земље Западног Балкана, као и јачање капацитета и независности Државне комисије за жалбе након Јавне набавке и унапређење административне контроле која ће бити административна провера“, пише у Нацрту закона.

Аргументи предлагача

Антонио Милошоски у изјави за „Слободен пећат” каже да не сматрају да је претходно законско решење било лоше, али су заједно са стручњацима из Бироа за јавне набавке схватили да има пропуста и слабости и да може и боље. Он потврђује да је у фокусу овог законског решења Државна комисија за жалбе за јавне набавке, која би требало да буде на врху институционалног уређења.

- Реформом коју желимо да урадимо желимо да направимо веће прецизирање надлежности Државне комисије за јавне набавке и Завода за јавне набавке. Видели смо да Државна комисија за жалбе на јавне набавке није коректив тамо где је требало да буде. Наш циљ је да она постане коректива у процесу управљања државним финансијама када су у питању јавне набавке, што значи да има већу одговорност и овлашћења, а број ће се повећати за два додатна члана тако да нема изговора да немају довољан капацитет – каже Милошоски.

Он каже да ће уредбом бити прецизиране надлежности Завода за јавне набавке.

– А у вези са Заводом за јавне набавке требало би да буде додатно појашњење да не буде преклапања и изговора ко је требало, а ко није требало. Државна комисија треба да има примат у утврђивању методологије шта је исправно и законито у вези са јавним набавкама. До сада смо имали случајеве да за исти случај јавне набавке државна ревизија има једно мишљење, Биро за јавне набавке друго, а Државна комисија за жалбе за јавне набавке може имати треће мишљење јер су радили према различитим методама, запажањима или протоколима. Овим изменама сматрамо да би Државна комисија требало да буде на врху хијерархије – објаснио је Милошоски.

Он каже да је до сада било баналних примера да су жалбе одбијане, на пример због неплаћања административне таксе, без давања рока да се отклони овај „административни недостатак”.

Грађанске организације реагују на упад у институцију

Платформа цивилних организација за борбу против корупције јавно поставља питање зашто је (иако је предлог већ једном повучен) поново предвиђен престанак мандата председнику и члановима Државне комисије за жалбе након јавних набавки, а да испуњени услови за разрешење и без икаквих јавних консултација.

„Овакав задирање у рад институција, које би по њиховом моделу требало да буду независне од централне власти, представља опасан преседан и доводи до додатног партизирања институција“, пише Платформа.

Организације цивилног друштва сматрају да је посебно забрињавајући тренутак када се предлажу ове и низ других измена закона, односно „са историјски највећим буџетом, новим задужењима и свакодневним индикацијама злоупотребе јавног новца“.

- У случају било какве намере да се измени законска регулатива у области јавних набавки, инсистирамо на организовању консултативног процеса у коме ће учествовати све надлежне институције, попут Завода за јавне набавке, Државне комисије за жалбе, Министарства за јавне набавке. Финансије, Државна комисија за превенцију корупције и цивилне организације које раде на питањима борбе против корупције. Поново истичемо да је пракса доношења измена закона по скраћеном поступку, без консултативног процеса, посебно за решења која могу негативно утицати на борбу против корупције, неприхватљива и супротна европским опредељењима за демократско, инклузивно и стручно креирање јавних политика. - кажу на Платформи.

На наше питање зашто се законске измене доносе по скраћеном поступку, Милошоски каже да је могуће и надзорно саслушање, али у другој фази.

- Бадијала, урадићемо законске измене ако оне не буду спроведене. Највећи проблем до сада је била имплементација. Не треба дозволити да се заобиђе закон. Дакле, кажем да би надзорно рочиште било важније од јавне расправе и не искључујемо могућност да се оно одржи са Бироом за јавне набавке, Државном ревизијом, Државном жалбеном комисијом, Комисијом за борбу против корупције да разговарати о примени закона – каже Милошоски.

Према извештају Центра за грађанске комуникације, јавне набавке су у 2023. години достигле рекордно високу вредност и рекордно ниску конкуренцију у последњих 10 година. У 2023. години склопљени су уговори о јавним набавкама у вредности од 92 милијарде денара, односно око 1,5 милијарди евра, што је 35 одсто више него претходне године. Повећану вредност набавки прати и погоршање конкуренције на тендерима. Просечан број понуда по тендеру је 2,7. На трећини тендера пристигла је само једна понуда