Ово није политички примитивизам, већ политичко дивљаштво и ја са огорчењем одбацујем све лажи и грубе манипулације, каже председник Уставног суда, Дарко Костадиновски о свакодневним притисцима ДУИ у ишчекивању припремне седнице Суда о закону о употреби језика, заказане за 20. март. ДУИ је у протеклом периоду континуирано претио да нико не сме да петља у албански језик који се стиче крвљу.

Костадиновски је на брифингу са новинарима најавио да ће припремној седници присуствовати покретачи иницијативе, неколико експерата, међу којима су представници Европског суда за људска права (ЕЦХР), Венецијанске комисије, као и професори са правних факултета у земљи. Иако су позвани, уставотворци и учесници Оквирног споразума неће доћи.

– Зашто постоји Уставни суд? Шта да радимо са том иницијативом, да је поцепамо, да је задржимо до 2030, 40, 50, шта да радимо када имамо јасно дефинисане одговорности и дужности? Дужни смо да одговоримо на питање. Али користити овако тешке речи, играти на осећања грађана, манипулисати, е, не знам како да то назовем, не политички примитивизам, него политичко дивљаштво. Ово је брутално, то су лажи, неистине. Како они знају каква ће бити одлука суда? Ко може да предвиди одлуку? Они већ знају каква је одлука суда. Шта ако суд каже да нема проблема, да ли ће се онда извинити за тако тешке лажи? Са огорчењем одбацујем све лажи, озбиљне и опасне манипулације“, рекао је Костадиновски.

Он је категоричан да се странке морају научити политичкој култури јер је ненормално држати читаво друштво таоцем политичких амбиција нечије, било које странке.

– Не могу да разумем поенту толике драматизације. За шта постоји законодавац? Чак и ако донесемо одлуку, укажемо му да то није у реду и он то зна да поправи. А где су овде ичија права угрожена? То је владавина права. Ако законодавац одступи од уставног оквира, Уставни суд то исправља, а законодавац интервенише. Али такве жестоке формулације, жестоке оптужбе... – навео је председник Суда.

Чврсто стоји при ставу да Суд ни са ким неће правити компромисе по питању владавине права.

– Мој циљ није да разуверим политичаре, они неће стати, њихове манипулације ће се наставити. Ако припремном седницом ми као Суд успемо да убедимо грађане да не буду изманипулисани, то је успех - рекао је Костадиновски.

Такође је обавестио да је обавештен МИА да ће седница бити одржана 20. марта и да је на полицији да одлучи како даље, поготово што је на претходној седници о Закону о језицима Коалиција Европски фронт протестовала испред Суда.

DUI континуирано упозорава да се покушава напасти најосетљивије питање Охридског оквирног споразума – питање језика. Према интеграционистима, сваки покушај оспоравања Закона о употреби језика је покушај оспоравања Охридског споразума и уставног поретка земље.

– Данас обележавамо четврту годишњицу од потписивања Закона о употреби језика, којим је албански језик добио заслужено место у нашем мултиетничком државном систему. Али четири године касније, антиохридски духови су се поново пробудили да нападну најосетљивије питање, управо тамо где је ланац најслабији – питање језика, најјачег симбола једнакости и међунационалне хармоније – кажу у ДУИ.

За опозициону странку, оспоравање Закона представља атак на темеље суживота и евроатлантске оријентације земље. Оцена уставности Закона, сматра ДУИ, политички је мотивисан и репресиван акт који доводи до стварања тензија и отварања старих рана из прошлости.

-Апелујемо на све државне институције и међународне факторе да не дозволе да земља склизне путем ревизионизма, што може довести до дубоке политичке и институционалне кризе са непредвидивим последицама. ДУИ ће свим демократским средствима бранити Закон о употреби језика и неће дозволити повлачење - одлучан је ДУИ.

Костадиновски је обавестио да је припремна седница позвана Мартин Цоуиер, потпредседник Венецијанске комисије и судија Врховног суда Холандије, који ће објаснити пријатељски савет који је затражио наш суд и Артхурс Цоуцхс, судија Европског суда за људска права са експертизом за права мањина и употребу мањинских језика, који ће објаснити праксу ЕКЉП у сличним случајевима и представити европске стандарде за употребу језика.

Седници ће присуствовати домаћи стручњаци: Margarita Caca Nikolovska, бивши судија Европског суда за људска права, Renata Deskoska, професор уставног права и члан Венецијанске комисије, проф. Борче Давитковски, Јетон Шасивари, професор уставног права на Универзитету Југоисточне Европе, Гордана Лазетић, стручњак за кривично процесно право, Мерсел Билали, стручњак за међународно право, Денис Прешова, стручњак за уставно право, Mersim Maksuti са Државног универзитета у Тетову, Абдул Мајид Нуредса Интернационалног универзитета Висион из Гостивара, проф. др Азам Кор Бајрам из Висион Гостивар, Јацкуелине Доведен, председник Апелационог суда у Битољу, Иван Џољев, председник Кривичног суда Скопље и Бурим Сејдини, председник Управног суда.

Председник је објаснио да ће се на седници расправљати само о материјалном праву, пошто је формални део уставности већ решен. Реч је о Уредби о Закону о језицима, за коју је већ одржана припремна седница 2021. године.

На седници ће се расправљати о шест спорних питања.

Припремна седница се сазива пре него што Уставни суд донесе одлуку о покретању поступка. Седница почиње кратким освртом судије известиоца на чињенично и правно стање и шта су била спорна питања, при чему сви учесници дају своја правна мишљења искључиво о спорним питањима.

Предмет Закона о језицима чини 13 иницијатива различитих грађана, политичких партија и удружења, формираних 2019. године, а актуелан је ове јесени на примедбе Венецијанске комисије. Уставни суд може одбити иницијативе, одлучити да покрене поступак за закон у целини или само за његове делове, да привремено обустави његову примену до доношења коначне одлуке или да га упути Скупштини на даљи рад.

Закон о језицима ће ићи на припремну седницу у марту, одлука најкасније у мају