18. фебруара 2025. навршиће се 75 година од оснивања Народног позоришта Војдан Чернодрински у Прилепу. Поводом јубилеја, од 17. до 23. фебруара биће одржана манифестација под називом „Недеља позоришта” у оквиру које ће бити приказано седам представа и одржана трибина „Од ’Кир Јање’ до ’Студента’”.

Поред представа „Студент“ и „Олуја“ Позоришта „Војдан Чернодрински“, прилепска публика ће погледати и гостовања Позоришта за децу и младе из Скопља („Роња, разбојничка ћерка“), независног позоришта „Златен Елетс“ („Хинкеманн“), Позоришта Велеса „Фолола“ („Хинкеман“) Зона“ („Чернодрински се враћа кући“).

– Позориште „Војдан Чернодрински” деценијама је, растући и развијајући се својим представама, постављало права питања, коментарисало, просветљавало, узбуђивало, откривало, успостављало систем вредности, таласало. Тако је и сада, и наставиће се у том правцу, јер, како глумци кажу, раде оно што раде са љубављу и посвећеношћу, упркос неповољним условима за рад (у старој згради) – наглашавају у позоришту.

Прва премијера на сцени Позоришта „Војдан Чернодрински” је „Кир Јања” Ј.С. Поповић, у режији Аце Михајлоског. Позориште је до сада извело око 350 премијера са преко седам хиљада представа које је видело преко 1,7 милиона гледалаца.

Позориште је режирало 70 редитеља, од којих је највише, 62 представе, режирао Благоја Дамески, затим 24 Коле Ангеловски, а у новијој историји 15 представа режирао је Кирил Петрески. Бранислав Њушић је био најчешће тражени аутор (15 пута), од којих три за „Жаоитељску породицу“.

У седам и по деценија постојања, најгледанија представа позоришта „Војдан Чернодрински” је „Солунска патрдија” Милета Попоског, у режији Колета Ангеловског, која је премијерно изведена 1984. године и изведена је преко 110 пута. Одмах за њим је „Од пола до пола 1” (2007/2008), такође у режији Колета Ангеловског.

Највећи успех позориште је постигло са "Бубњеви у ноћи", у режији Мартина Кочовског, који је освојио три награде на фестивалу МЕСС у Сарајеву и био победник 44. Међународног позоришног фестивала "Војдан Чернодрински" (2009). Такође, „Кавкаски круг од креде“, у режији Мартина Кочовског, проглашен је за најбољу представу на фестивалу „Ек Понто“ у Љубљани, Словенија, 2011. године, а потом и за најбољу представу на МТФ „Војдан Чернодрински“.

Током година, Позориште „Војдан Чернодрински” је премијерно постављало текстове македонских драмских писаца. Кроз анале позоришта забележено је да је први драмски текст македонског аутора изведен на сцени била „Бегалка” у режији Аце Михајловског, реализована већ у првој години постојања позоришта, текст који је више пута постављен.

Премијерно су изведени и драмски текстови Колета Чашулета, Томе Арсовског, Блажа Алексоског, Благоја Ристеског-Платнара, Трајчета Крстеског, Василе Димеског, Петра Петреског и др... Представе Васила Иљоског, Риста Крлета, Антона Панова, Горана Стефановског, Јордана Плевнеша, Блажа Миневског, Чола Миневског, Чола Братића Бранка, Николаја Братива, Бранка, Сцена, били су позоришни .

Позориште „Војдан Чернодрински” је годинама освајало више награда на Међународном позоришном фестивалу „Војдан Чернодрински”. Прошле године освојио је награду публике за представу „Дупло дно” у режији Наташе Поплавске. Претходно је за најбољу проглашена представа „Лес Мисераблес” у режији Мартина Кочовског (2018). „Љубавне позе историје“ у режији Наташе Поплавске добиле су награду за колективну игру (2017). Исту награду 2015. године освојила је представа „Сан летње ноћи“ у режији Неле Витошевић.

За најбољу представу у 2013. години проглашена је „Змајева невеста” у режији Неле Витошевић, а 2010. „Кавкаски круг кредом” у режији Мартина Кочовског. Позориште „Војдан Чернодрински” је победник ИТФ-а 2009. године са „Бубњеви у ноћи” у режији Мартина Кочовског.

Престижна награда је 1998. године додељена представи „Пуковник птица” у режији Владе Цветановског, а 1972. „Цена” у режији Аца Алексова. Прва награда на Међународном позоришном фестивалу "Војдан Чернодрински" освојена је 1970. године за представу "Ми патимо од своје главе" у режији Аца Алексова, саопштио је НУЦК "Марко Чепенков" - Прилеп.