„Странке пред судовима очекују да њихове предмете решавају независне и професионалне судије пресудама у разумном року. Управо је дужина поступка, нажалост, чак и 25 година након што је држава применила Европску конвенцију о људским правима, и даље једно од најчешћих повреда људских права које генеришу сами судови. Дакле, уместо да судови штите људска права, они их повређују, што потврђују и бројне одлуке ЕСЉП против наше земље, где су потврђене најчешће повреде права на правично суђење у разумном року, у складу са чланом 6. Европске конвенције о људским правима и основним слободама“.

Ово је истакао министар правде Игор Филков у свом излагању на 15. седници Радне групе 3 „Правосуђе и основна права” (поглавље 23) на тему: „Приступ правди: Повећање ефикасности судских поступака и квалитета судска правда“ у организацији Националног конвента за Европску унију у Републици Северној Македонији (НКЕУ-МК). Ефикасније правосуђе препоручује и Европска комисија у најновијем извештају о напретку земље у процесу европских интеграција, који је објављен пре десет дана.

Стога ће изазов за Министарство правде у наредном периоду бити повећање стопе решавања предмета и смањење просечног трајања у решавању предмета, јер, како је нагласио министар Филков, стопа решавања предмета у првом степен грађанских и привредних предмета износи 85%, што указује да наше правосуђе поново ствара додатни заостатак предмета који треба савладати. Слично је и у кривичним предметима, где такође постоји тренд сталног пада стопе решавања.

-Ефикасност се може побољшати на различите начине реформом или изменом процесног законодавства, утврђивањем рокова и временских оквира за одређене активности или фазе судских поступака, променом правосудне мреже и надлежности судова, креирањем електронских поступака за одређене врсте предмета. У нашој земљи судови још увек не упућују странке на могућност решавања проблема коришћењем алтернативних решења за спољно решавање спорова, као што је медијација. Обећали смо реформске кораке и то је процес који ће трајати. Резултати ће долазити постепено, а наставићемо са реформским корацима док се не промени перцепција грађана, као и оцене ЕК да у нашој земљи постоји потпуно реформисан и независан правосудни систем постављен на здравим темељима, рекао је министар Филков. одлучио.

Због недоследности, афера и контроверзних одлука које су се до сада дешавале, Министарство је последња три месеца радило на реформама у правосудном систему које подразумевају нови закон о судској служби, закон о парничном поступку, нови Нацрт закона о кривичном поступку, као и о дигитализацији правосуђа, дигитализацији институција у правосудном систему кроз увођење система за управљање предметима за судове и јавна тужилаштва, израда интернет страница за све судове, потпуно опремање судова хардвером и софтвером, имплементација ФЕМИДА, систем аудио и видео снимања судских рочишта, е-достава, дигитална регистрација рочишта и креирање записника у електронској форми, размена дигиталних информација, доказа и др., као и систем за аудио и видео снимање рочишта у тужилаштвима са проширеном надлежношћу, али и у правцу поновног активирања Савјета за праћење спровођења Секторске стратегије развоја правосуђа.

– Реформску агенду одобрила је 23. октобра ЕК. Приоритети за унапређење ефикасности правосуђа редовним попуњавањем упражњених места за судије и јавне тужиоце, финансијска независност правосудног система у складу са законом о буџету правосуђа као и потпуно и функционално аутоматизовано вођење предмета у складу са најбоље праксе држава чланица ЕУ, повећана стопа решавања предмета и скраћено трајање грађанских, привредних и кривичних поступака у првом степену у складу са методологијом ЦЕПЕЖ-а (СЕРЕЈ). Сваки судија и јавни тужилац има кључну улогу, своје достојанство и професионализам, а наравно и Судски савет и Веће јавних тужилаца као органи који брину о квалитету рада сваког судије и јавног тужиоца и треба да се о томе брину. санкционисање судија, односно јавних тужилаца који крше професионалне стандарде и етичке критеријуме, нагласио је Филков.

Национална конвенција Европске уније у Републици Северној Македонији (НКЕУ-МК) је заузврат изашла са сопственим препорукама за ефикасност судских поступака и квалитет судске правде. Ове обавезе се могу остварити пуном имплементацијом Платформе за интероперабилност између судова и других релевантних институција јер ће брза размена података између надлежних органа скратити време судских поступака и побољшати приступ правди, потребу за механизмом за брзо обезбеђивање потребних информација и података именовањем интерних контакт особа (лица за везу) са безбедносним сертификатима и привилегованим приступом подацима релевантних институција.

Дигитализација мора остати приоритет, као и развој савремених система „е-суд“, али и успостављање јавног надзора судских процеса путем дигиталних платформи како би се повећао ниво транспарентности и веће поверење грађана у правосуђе. Остале препоруке се односе на обуку судске администрације и судија за рад са новим дигиталним системима и безбедносним процедурама за заштиту података, као и увођење софистицираних безбедносних мера које ће смањити ризик од злоупотребе и корупције података. Системи треба да буду отпорни на сајбер нападе и злоупотребе, а препоручљиво је да се поново отвори расправа о потреби реорганизације и оптимизације судске мреже и капацитета у правосуђу.

- Стручњаци истичу да се јавност, како стручна тако и општа, претерано фокусира на субјективна питања попут појединачних грешака судија и тужилаца и одређених корупционашких скандала, што ствара слику да су ови проблеми као такви стварни, али да су само део проблема и на тај начин се чини као да се проблеми не могу решити јер то није ситуација каква не постоји у другим земљама и увек ће бити појединачних скандала, међутим, много више пажње треба посветити структурним променама, тј. до успостављања функционалне правосудне организације поткрепљене одговарајућим законским изменама и врло брзо озбиљног опредељења за примену дигиталних технологија које се користе у другим земљама. Оваква решења омогућавају много бржи и економичнији приступ грађана правди, смањење корупције у правосуђу и повећање транспарентности, нагласио је председник НКЕУ-МК проф. др Милева Ђуровска.

Што се тиче савета, судског и тужилачког савета, председник је истакао да закључци иду у правцу јачања правосудних институција, а свако формирање новог ад-хоц тела за решавање било ког од насталих проблема доводи до амнестије институционалних и личну одговорност. Укидање било које институције због нефункционалности није гаранција да ће нова испунити очекивања јавности, посебно ако се друге околности не промене, нагласила је Ђуровска.