Распуштање озлоглашених сиријских служби безбедности, затварање затвора и лов на све који су умешани у мучење и убијање затвореника биће приоритет за нове власти у Дамаску.

Ово је најавио Абу Мохамед ал-Голани, вођа побуњеника који су за само десет дана срушили режим Башара ел Асада, али ће имати много тежи задатак да уведу ред, мир и стабилност у хаотичној земљи.

У протекле 53 године под Хафезом ал Асадом, а потом и његовим сином Башаром, сиријске власти су постале синоним за режим који најбруталније потискује све политичке противнике. Одмах након што је Башар ел Асад побегао у егзил у Москву, а војне и полицијске снаге су се расформирале, отворене су капије великих затвора у којима је деценијама нестало на десетине хиљада људи. Већина затвореника је изашла жива, други су идентификовани у импровизованим мртвачницама, а за хиљадама људи се још трага. Када је маса отишла у затворе, стражара и мучитеља више није било.

- Ми ћемо их гонити широм Сирије и тражити од других земаља да нам их доставе како бисмо задовољили правду - рекао је Ал-Голани Ројтерсу, указујући да је приоритет нових власти да расветле све злочине режима.

Сиријска опсерваторија за људска права тврди да је више од 60.000 људи мучено и убијено у Асадовим затворима. Стотине хиљада људи се и даље води као нестало. Најсуровији је био затвор Седнаја, који је заправо био „логор смрти” и звао се „Кланица за људе”.

Током грађанског рата, Асадове снаге су често користиле хемијско оружје у насељеним подручјима како би разбили побуњеничке групе. Хуман Ригхтс Ватцх је забележио 85 напада хемијским оружјем у Сирији између 2013. и 2018. године, а за већину случајева одговорне су владине снаге. У нападу хемијским оружјем у Дамаску 2013. године погинуло је више од 1.400 људи.

Немогућа мисија

Ал-Голани, чије је право име Ахмад ал-Шараа, вођа је Хајат Тахрир ал-Шама (ХТС), најмоћније од бројних побуњеничких група широм Сирије. ХТС је и даље на листама терористичких организација у Њујорку, Вашингтону и Анкари, али ал-Голани настоји да га прикаже као реформисану организацију која се одрекла своје терористичке прошлости, која не следи оштре шеријатске законе и поштује права свих грађана. посебно мањине.

ХТС је успешно представио свој умерени стил у Алепу, где је на власт изабрана Влада спаса. Сада ће то морати да ради широм Сирије у хаотичној ситуацији, у којој су испреплетени безбедносни интереси свих суседа, када више нема војске ни организоване полиције, када су израелске снаге уништиле резерве оружја и муниције. , војни аеродроми за неколико дана и цела сиријска флота, а када се официри и припадници пораженог Хезболаха масовно повлаче ка Ирану, од чега зависи снабдевање нафтом и гасом за индустрију и енергетски систем. Побуњеници који су на власти не само да немају савезнике на међународној сцени, већ је сарадња са њима и званично немогућа, јер се налазе на листама терористичких организација.

А пре изненађујуће офанзиве ХТС-а на Дамаск, Сирија је била разорена и растрзана 13 година крвавог грађанског рата. Више од десет милиона становника било је принуђено да живи далеко од својих домова, а неколико милиона збринутих у сабирним центрима у суседним земљама сада жели да се врати у своје домове.

Тешка одговорност за повратак избеглица и обезбеђивање основних услова за живот пребачена је на новоименованог премијера Мохамеда ал-Башира, који поново мора да створи механизме за нормализацију ситуације.

– Немамо девизе и још прикупљамо податке о кредитима и финансијским обавезама. Да, финансијски смо у веома лошем положају – рекао је Башир, који је раније имао исти задатак, али на много мањој територији под контролом побуњеника у северном делу Сирије.

Обнова Сирије је гигантски изазов чак и за много искусније власти са већим капацитетима, након 13-годишњег грађанског рата у коме су страдале стотине хиљада људи, под међународним санкцијама и изолацијом.

Позитивни сигнали

Међународна заједница шаље уздржане сигнале подршке новим властима у Дамаску. Њихове прве кораке Специјални мисионар Уједињених нација оценио је као „позитивне“.

– Нова влада мора јасно да спроведе своје обавезе да у потпуности поштује права мањина, да организује испоруку хуманитарне помоћи свима којима је потребна, да не дозволи да се Сирија користи као база за тероризам и спречи било какве претње сопственим суседима – рекао је шеф америчке дипломатије Ентони Блинкен.

Заменик саветника за националну безбедност Џон Финер потврдио је Ројтерсу да Вашингтон са великом пажњом и уздржаношћу прати развој ситуације.

– Протеклих година били смо сведоци низа милитантних група које су обећавале да ће владати на инклузиван начин, а онда видимо да не испуњавају своја обећања – рекао је представник Стејт департмента Метју Милер.

Републикански и демократски конгресмени су у отвореном писму позвали Белу кућу да ублажи бар неке од санкција уведених Сирији под бруталним Ассадовим режимом, који више није ту. О обнови санкција требало би да се разговара у Вашингтону до краја ове године.

Председник Џо Бајден, који служи последњих шест недеља свог мандата, отпутовао је јуче на Блиски исток заједно са саветником за националну безбедност Џејком Саливаном, у последњем покушају да постигне прекид ватре у Гази, али и да „помогне несметаној транзицији моћи.“ у Дамаску“, објавио је анонимни амерички званичник. Бајден и Саливан ће посетити Јордан, Турску, Израел, Катар и Египат.

Шпански министар спољних послова Луис Албарез рекао је да ће Европска унија и Уједињене нације размотрити статус ХТС-а као терористичке организације и разговарати о ублажавању санкција Сирији. Он истиче да међународна заједница очекује да се побуњеничке снаге трансформишу у политички покрет и поштују људска права.

- Морамо да реагујемо веома брзо, јер ће за вероватно месец дана Дамаск већ донети одлуке, после којих нећемо имати утицај који сада имамо - рекао је Албарес.