Магистар правних и економских наука и бивши сувласник предузећа за прераду литијума Лука Ерцег, на питање да ли би некога саветовао или би уложио у пројекат у Србији, за „Иза вести” каже да никада неће улагати. Према његовим речима, „нормално је да људи брину кад год се разговара о било ком рударском питању“ – преноси Н1.рс.

„Извлачење, ресурси, поготово што је пројекат већи, већа су питања, то је нормално. Увек треба да пазимо да не ускочимо пребрзо у такве приче“, каже он.

Он је мишљења да је веома тешко некога одучити од Кине.

„Кина је сада велики произвођач катода, анода, велики корисник литијума... Немогућа је прича да ћемо у данашње време бити независни од Кине. „За време мандата Барака Обаме, америчка влада је уложила милијарде долара да се одвоји од Јапана, Кине, Јужне Кореје, за нове технологије, литијум, стратешке минерале и они су пропали“, каже он.

Како каже, „питање да ли такав пројекат треба унапредити више је питање да ли је стратешки за државу”. На питање да ли је стратешко копати литијум из камења, он каже да то не види на тај начин.

„Не видим ко ће то да користи у Србији, ко у Европи, увек има купаца у Азији и имају извор снабдевања, не видим шта ће овај пројекат испунити на тржишту. „Литијум се најефикасније производи прво из слане воде, пројекат попут овог из каменолома да се извуче из стене може само да попуни празнину на тржишту док се производња слане воде не прошири“, каже он.

Каже да не види логику за литијум у Србији.

„Рио Тинто је јака компанија, не могу да кажем да је лоша компанија, имају јаку производњу у другим областима, када погледамо литијумске пројекте, ако тај пројекат кошта 2,4 милијарде долара да се све инсталира, постојаће могућност 58.000 тона литијума, што значи да је за одржавање те фабрике потребно уложити око 41.000 долара по тони. То је далеко скупље од било које биљке са сланом водом, каже Ерцег.

Објашњава да постоје три, четири етапе да се дође до батерије.

На питање да ли би уложио у пројекат у Србији, каже да не би.

„Литијум као литијум је занимљив, улажемо у компаније које производе литијум, али карактеристике овог пројекта нису нешто у шта бисмо улагали. Верујем да Србија као држава мора још једном да се запита да ли је рударство стратегија“, истиче он.