Много тога ће се променити Трамповим реизбором. Европљани су то осетили у периоду од 2016. до 2020. године и знају шта их чека. Биће мање новца за ратове, бизнис ће имати предност над геополитиком, извоз ће бити ограничен.

Неки аналитичари истичу да би чак била грешка ослањати се на искуства Трамповог првог мандата. Кажу да ће бити још радикалнији, сумњичави и осветољубивији, након начина на који је изгубио претходну председничку трку, пише Вести. 

Једнако ће третирати све континенте, Азију, Африку, Океанију, Европу, стављајући искључиво америчке интересе у први план.

Практично, то значи и ступање на снагу правог малог „комерцијалног рата”. Циљ је смањење трговинског дефицита, који износи 157 милијарди евра, на штету Американаца у односима са ЕУ. У том смислу, Трамп већ говори о Старом континенту као о „Малој Кини“.

Што се тиче Кине, САД су прошле године из ове земље увезле робе у вредности од 427 милијарди долара, а извезле само 148 милијарди долара.

Питање је колико ће Трамп успети да смањи дефицит кроз вештачку регулацију. У његовом последњем мандату, упркос политици „Америка на првом месту“, дефицит САД са ЕУ је наставио да расте, са 114 милијарди у 2016. на 152 милијарде у 2020. години, што је повећање од чак 33 одсто.

Али Трамп не одустаје. У предизборној кампањи, као једну од својих главних мера, најавио је увођење додатних дажбина од 10 до 20 одсто за европске производе, што је далеко од чак 60 одсто за кинеске производе, али ће наравно значајно оптеретити европски извоз. и привреда. Нови свет ће стиснути Стари континент.

– Европљани имају нож у грлу – сумирао је специјалиста за европска питања Себастијен Мајард са француског института „Жак Делор“.

Сличан проблем чека ЕУ и НАТО када је у питању рат у Украјини. Даље наоружавање Кијева, знајући Трампа, могуће је само ако су западноевропске престонице добро. Па чак и тада ће Трамп, са своје тачке гледишта као бизнисмена, тражити све начине да дође до трговине у миру, а не да додатно распирује ватру рата. Лако би се могло догодити да Трамп преговара о миру са Путином, противно Европи и украјинским интересима, каже се у анализи.

Треба сагледати и цео однос у Северноатлантској алијанси. Трансатлантска веза ће бити знатно ослабљена. Трамп, наравно, неће повући САД из НАТО-а, али се очекује да ће извршити ревизију у којој члан 5 за аутоматску помоћ другим чланицама неће бити „свето писмо“. Позната је његова изјава против такве политике, где је као алегорију употребио „јаке Црногорце који знају да буду агресивни, и – ево нас у Трећем светском рату”.

Шта значи овакав Трампов став ако се рат из Украјине прошири на балтичке земље, Молдавију или неку трећу територију Старог континента?

Као одговор на Трампову изолационистичку политику, ЕУ позива на сопствену стратешку аутономију. Али како доћи тамо? Чланови су често као рогови у врећи, зависно од геополитичких и економских интереса. Недостаје сировина и радне снаге. Они су технологију глобализацијом пренели у Трећи свет, који им се сада враћа у бумеринг. О експанзији индустрије електричних аутомобила да и не говоримо. За све је потребна одлука, али и време.

Када је реч о плану Б у вези са доласком Трампа, он у Европи практично не постоји у оперативном смислу. Остаје да се све реши у ходу. У случају НАТО-а, учињено је барем довољно да се руководство Украјинске кризне групе подели свим чланицама и донекле предузме средства која нису ни издалека довољна за вођење озбиљнијег рата са Русијом током дужег периода. термин.

Све ће то, наравно, бити узрок даљих подела у ЕУ, чим се односи Брисела и Вашингтона додатно заоштре.