Легенда македонског фудбала Дарко Панчев поново се огласио писмом македонској јавности у коме говори о ситуацији у Вардару.

Панчев позива на потпуно обелодањивање дешавања у клубу, а за тако нешто неопходно је ангажовање државних институција.

Како у свом обраћању каже легенда македонског фудбала, сви „менаџери-спасиоци” клуба у протеклих осам година потрошили су око 800 милиона денара.

У наставку преносимо његово обраћање у целости:

Вардарске "лудрије" из четвртог века (2)

Пре свега, желео бих да се захвалим свима који су ме звали прошле недеље и дали ми подршку, информације, податке и одређене материјале. Ценим то, много ми значи. И савети и упозорења такође. Неки од њих ће бити у овом тексту (моји 'шкработине'), препознаћете их. Много су ми помогли да употпуним слику онога што је прошло поред мене, а ја то нисам приметио. Међутим, део са подацима и документима, озбиљног и деликатног садржаја неће бити коришћен. Молимо да их доставите тамо где им је место: Тужилаштво, Тужилаштво за организовани криминал, Министарство унутрашњих послова, Пореска управа, ревизори, Комисија за борбу против корупције и тако даље. Не желим да се бавим тиме, за то постоје надлежне институције. Да разјасним. Ово радим сам у своје лично име, без икакве организоване групе иза мене. Ово су моја лична запажања и однос према актуелним дешавањима у Вардару, и друга питања на која морам да одговорим због неистина и озбиљних оптужби на мој рачун за цео протекли период. Немам намеру да се борим против било кога. Мој покушај је борба ЗА Вардар да спречи зло које му се спрема и наравно одговор на организоване неосноване нападе на мене након што сам враћен кући у Скопље 1997. године.

Свима вама и онима који буду читали текст препоручујем текст који је у ЕКИПА.МК 2021. године објавио наш уважени новинар Атанас Костовски са насловом ИСТИНА О ВАРДАРУ – ТРИ СУДСКА РАСПРАВА У ЈЕДНОМ ДАНУ, многе ствари ће вам постати јасније. Читање је веома поучно и документовано чињеницама о томе КО је и КАКО руководио клубом протеклих година. Многобројне спекулације које су кружиле у јавности добијају на тежини и објашњавају како се клуб нашао у оваквој ситуацији и јасно предвиђају шта ће сада бити са њим по ко зна који пут. Видећете све клишее, трикове и тактике разарача Вардара. Нажалост, да ме нису истакли, пропустио бих многе делове.

Да се ​​вратим на оно најважније, претње и информације које је објавио Итроманиац, а које су посебно алармантне, штетне и опасне по даљу судбину клуба. Наравно, одлука, која је иначе шарлатанска и насилна, пре свега је претећа управо онаквим каквим личе на њих. Испољена бахатост, поткрепљена редовно инсинуацијама о њиховој партијској подршци, на коју се често позивају, потпуно је апсурдна. То је део амбијента који они редовно стварају када се спремају да ураде неки нови и велики трик клубу и на његову штету, дижући буку, прашину и огромну количину лажи и дезинформација, а све како би сакрили стварна намера.

Нисам пуштен на Северну, тако су решили сметлари, ни уз купљену карту. Шта та страна света толико мучи њихове комплексе и фрустрације вероватно само они знају. Неки кажу да је то свакодневни ритуал, три пута наглас извикнути на правом месту да се убеде, а пре свега пред онима пред којима морају да се праве патриоте. Тамо ми је одбијен улазак, резервисан је за њих. Да никада нису били неки Вардарци, осим из интереса, и не морају да доказују. Дали су ми и помиловање, дозволили би ми да идем на Југ са купљеном картом. Али у мери у којој они то не знају, историјски гледано, заправо су ме привилеговали депортујући ме на југ. То је вероватно. Традиционално, она и Запад су од тада највише трибина Вардара. Нису објаснили где да купе карту. Да чекам у реду на старој благајни? Која је, иначе, већ годинама у распаду и не ради, или због блокаде рачуна да им дам новац у кешу? Јесу ли стигли тамо? И сами су несвесно уперили прст у тему о којој се последњих година навелико шушка у граду. Дат је печат за изградњу хотела, који ће одмах уништити СВЕТИ помоћни терен ФК Вардар. Да ли је то била идеја? Ако је све то тачно, политика, конкретно градоначелници Центра и Скопља, као и одборници који су донели такву одлуку, аутоматски ће се, вољно или не, придружити групи рушитеља и силоватеља клуба. На то питање треба брзо да дају одговор или да га демантују и одмах нешто конкретно предузму. Али за питање помоћног испод у тексту.

Шта се још на тако наиван начин говорило, а на брзински шверц о НОВЦУ, који им је увек најважнији. Сиромашни клуб са блокираним рачуном за само три месеца успео је да потроши преко 30.000.000 денара и ако се томе дода сума од 427.000.000 денара на име дуга без објашњења зашто, од чега и коме. Било би принципијелно и илустративно, као и горе поменути износи, да се то исто уради по имену и за оправдање. Шта и ко се крије иза тога или су они сами повериоци и тај новац ће се расподелити по њиховим џеповима. Шапуће се или причају сами са собом да ће бити нешто од Кредита!

Ако томе додамо и новац који је Вардар зарадио од УЕФА, о чему никада није било званичних информација, а пословао је са сумом од 5.600.000 до 6.000.000 евра или 360.000.000 денара, доћи ћемо до цифре од 800.000.000 денара. Вау, чак и министар финансија земље треба да буде заинтригиран, а цео износ је само за протеклих 5,6 година. А шта је са претходних 15 година, опет?!?

Коначно, сума од 4.000.000 денара који дугује Дарку, у односу на потрошених 800.000.000 денара даје цео одговор!!! Колико је Дарко Панчев „рушитељ“, а колико менаџери спасиоци!? Треба ли вам још неки коментар на то питање!?

Ако се све ово узме у обзир, а посебно оклизнуће са страшном истином да „Вардар неће имати право да игра у европским куповима чак и ако буде шампион“ постаје још јасније да се стара шема ускоро поново користи, наравно на штету клуба. Нова брза Скупштина, оснаживање последњег бастиона – „Одбора“, можда нови Вардар, ново име и нови рачун, већ се види да брише све раније. Како рече један наш политичар – „као и раније“. Зато СТАНИ овде.

Није ми јасно како мисле да преваре УЕФА. Нама је лако. Нико неће протестовати, објављивати, писати или осуђивати. Зашто су онда потрошили велики новац на наводна „појачања“? Да ли су укључили веш? Пошто су им резултати и пласман небитни, могли би да уложе много јефтиније. Да спроведе и провери списак младих. Деца би стекла драгоцено искуство и клуб би могао да одреди на коју заиста талентовану децу може да рачуна у будућности.

Можда нови спонзор или власник - али без њих у клубу. Нови власник, нови састав Скупштине, програми од купца уз обезбеђене банкарске гаранције, а не као раније. А ако једног дана дође да оде - са нула обавеза, а не као у случају Самсоненка. Треба одмах да размишљају, да се клуб врати у град, који је велики кривац за ситуацију у којој се данас налази. С каквом памећу, са каквом намером градоначелник, не знам тачно ко и градски одборници су дозволили да прихвате да се клуб врати са дуговима, а не на нулу како је предат. Оно што је помоћнику било толико тешко да нису морали ни траву да косе – вештачко је, па су морали да продају баш оном човеку који је напустио клуб у дуговима и по коју цену. То су питања на која се мора одмах одговорити. Актуелна градска управа мора да повуче тај потез. Вардар не сме поново да падне. То се не сме дозволити!

Пре отприлике три месеца искрено сам се обрадовао оснивању новог Министарства, односно Министарства спорта. Коначно, после седамдесет година, држава је признала спорт у Македонији. Била је то добра вест за све нас. Истовремено, на једном од редовних састанака са мојим колегама, бившим саиграчима, поново сам покренуо тему која ме мучи годинама. Наиме, реч је о питањима везаним за губитак и могућност клупске имовине и права у периоду од 90-их па надаље. о чему се ради?

Вардар је пре око 50 година имао свој стадион у Градском парку, као и сви остали фудбалски клубови у Македонији. Имао је и поттрибину, свлачионице и друге просторије, али и канцеларије на самом кеју реке Вардар, стан у Градском зиду и, наравно, култни, митски помоћни терен на коме су хиљаде младих играле фудбал. Сањали су да једног дана обуче црвено-црни првотимски дрес и покажу свој таленат бројној Вардарској публици. Питање које се поставља није толико у овом тренутку и о овом тексту, колико ко је и када успео да „ослободи” Вардар од ове имовине и права на њу, то ће бити предмет конкретне анализе, још номиналне нешто касније. ..., није ли камен увек изблиза. Важно ми је како Вардар поврати бар део онога што је некада било његово. Према законима државе у континуитету, грађани, предузећа, спортске организације и клубови имали су право да купују и приватизују оно што су годинама користили несметано и од било кога и било чега под одређеним повољним условима, чак и на кредит. По таквим правилима сви спортски клубови у Републици Македонији остваривали су своја права на стадионе, сале и административне просторе, само је Вардар остао без онога што му је одувек припадало. О тој теми сам говорио неколико пута раније, последњи пут током пандемије, хрватски медији, испровоцирани интервјуом са Христом Стоичковим, одмах су тражили интервју са мном. Међу бројним питањима свакако је изражено интересовање за данашњи развој догађаја са Вардаром. Рекао сам им целу голу истину да је Вардар, за разлику од њиховог Динама који је задржао свој „Максимир”, Хајдук – „Пољуд”, Ријеку – „Кантриду”, као и остале клубове, Вардар је остао без основних услова за функционисање. . Није им се веровало, поготово ако се зна да су сви остали клубови са простора бивше Југославије задржали своја имања, попут Ц. Звезда, Партизан, Сарајево, Железничар, Вележ, Олимпија итд. Код нас су своје стадионе добили и Шкупи, Победа, Пелистер, Беласица, Брегалница и да не набрајам даље. Зашто само Вардар не, врло је иритантно питање. Увек сам био убеђен да ту неправду према клубу треба исправити. У сваком случају, уз добру вољу државе, све се може исправити, па и посебним законима, солидарношћу фудбалских клубова и разумевањем партија и парламентарних представника. Из тих разлога, али и због неких сигнала да ће нова власт, која је тада била у опозицији, благонаклоно гледати на клуб пун оптимизма и ентузијазма, послао сам писмену поруку министру Борку Ристеском. Искрено сам му честитао и пожелео успех и затражио састанак са њим. Напоменуо сам му да је састанак неопходан из евентуално племенитог циља, да немам никакве захтеве за себе, своју породицу, пријатеље и сл., љубазно сам га позвао да га почастимо ручком или вечером да не бисмо губили новац пореских обвезника у било које време и на месту. Веровао сам да ће Вардар уз његову помоћ, утицај и ауторитет и изграђене институције успети да поврати део својих права и имовине. До данас нисам добио одговор. Неки од људи које познајем су ми рекли да чекам јер је морао да се консултује са штабом, јер је то било наређење... Зашто консултације? За састанак са другим спортистом?

Ипак, нећу одустати од ове идеје. Надам се да ће неко саслушати и помоћи да се исправи неправда према Вардару.

Наставиће се…

С поштовањем,

Дарко Панчев

Дарко Панчев позива институције да "прочешљају" ФК Вардар, да виде ко је лопов