Француска левичарска и десничарска партија удружиле су снаге да сруше владу премијера Мишела Барнијеа, коју је наметнуо председник Емануел Макрон.

Центриста Барније био је шокантан избор за премијера мањинске владе, после избора на којима је победио леви блок. Влада је некако функционисала уз подршку екстремистичке партије Национални скуп Марин Ле Пен, па је морала да прилагођава своје потезе и мере. Политичко ћутање зарад подршке трајало је једва три месеца. Десница се успротивила предложеном буџету, а Барније је одбио да прихвати примедбе, осуђујући тако владу на сигурно извршење.

Суочен са опозицијом и без гласова већине посланика, Барније се позвао на члан 49. Устава, који дозвољава влади да наметне закон без тражења подршке парламента. Али позивање на члан 49 даје право посланицима да хитно, у року од 24 сата, затраже гласање о поверењу влади, што се мора одржати у року од 48 сати. И левичарски блок Нови народни фронт и десничарска Народна скупштина позвали су на изгласавање неповерења влади, што значи да би премијер Барније већ сутра могао да постане бивши премијер.

Ово је, заправо, епилог политичког комарца председника Макрона да спасе центристе после погубног резултата избора за Европски парламент. Макрон је расписао ванредне изборе у јуну, на којима је изненађујуће победио блок НФП, који је окупио странке из целог левог политичког спектра, од умерених социјалиста до радикалне ЛФИ на челу са Жан-Ликом Меланшоном. Макронови центристи су били други, испред Ле Пенове РН.

Још веће изненађење било је када је Макрон, после дуже паузе због Олимпијских игара у Паризу, одлучио да не препусти мандат Меланшону, чији је блок освојио највише мандата. Очекивану подршку деснице, Барнијеова влада је „купила” низом мера, посебно за борбу против криминала и имиграције. Али, Народна скупштина је одбацила предложени буџет за заустављање раста дефицита. У последњем покушају да спасе владу, Барније је позвао посланике да подрже буџет како би спречили "озбиљне финансијске турбуленције", али су оба блока јуче потврдила да ће изгласати неповерење влади.

А хаос ту не престаје. Када влади буде изгласано неповерење, председник Макрон не може да распусти парламент до јуна 2025, јер је то већ учинио у јуну ове године. Могао би поново да додели мандат Барнијеу, али тешко да ће добити подршку за овакву провокацију. Вероватније је да ће Макрон дати три политичка блока више времена да се договоре о владајућој коалицији, што би укључивало напоре центристичке партије да привуче странке из левог блока, као што су умерени социјалисти. Уколико, међутим, странке не могу да обезбеде савезе који би добили подршку већине, Макрону остају две опције – да именује технократску владу која би водила Француску најмање до јуна XNUMX, када би могао да уставно распусти скупштину.

Последња могућност је најмање очекивана – сам Макрон подноси оставку и расписује превремене председничке изборе.

Дакле, све зависи од политичке одлуке Народне скупштине. Ле Пенова партија би још једном могла да направи преокрет и да Барнијеовој влади последњу шансу, очекујући нове и још веће уступке, знајући да би могла поново да повуче подршку 20. децембра, када ће бити коначно гласање о буџету.

Какав год био епилог, Француска неће остати без моћи, а држава неће остати без новца чак и ако буџет не буде изгласан. Устав даје право свакој влади, па и привременој, наметањем закона да месецима одржава буџет за претходну годину у животу, како би се обезбедила исплата плата јавним службеницима.