
Од Минхена до Истанбула обилазним путем: Шта за Србију значи улазак Бугарске и Румуније у Шенген?
Будући да су Бугарска и Румунија коначно постале део шенгенске зоне, овакав развој околности потенцијално доноси и добре и лоше вести за Србију. Ове две земље приступиле су Европској унији (ЕУ) 1. јануара 2007. године, чиме је завршена пета рунда проширења, а приступни преговори су почели 2000. године. Према званичној дефиницији Европске комисије, Шенген гарантује слободно кретање за више од 450 милиона грађана ЕУ, заједно са грађанима који нису из ЕУ који живе у ЕУ или посећују ЕУ као туристи, студенти на размени или у пословне сврхе. Вељко М. Мијушковић са Економског факултета Универзитета у Београду објашњава за Данас да улазак Бугарске и Румуније у шенгенску зону доноси бројне предности за ове две земље.
Препоручено
„Србија, као земља која није ни чланица ЕУ ни шенгенске зоне, могла би да трпи одређене негативне последице због оваквог развоја ситуације, али и да има користи. Један од главних изазова биће потенцијално компликованија процедура за улазак држављана Србије у Бугарску и Румунију, са већим гужвама и дужим чекањима на границама“, истиче Мијушковић и упозорава да се од Бугарске и Румуније очекује да појачају контролу. спољних граница, у складу са шенгенским стандардима.
„То би могло додатно да закомпликује миграциону ситуацију за Србију, која се већ као транзитна земља суочава са притиском“, каже он.
Међутим, постоје и значајни позитивни ефекти за Србију, како тврди Мијушковић, посебно у области саобраћаја и трговине.