Хоће ли Македонија узвратити у односу на нерадну недељу? Притисци послодаваца су све већи, а Влада не излази са конкретним ставом. Овакво понашање делује смирујуће на посао, који више не крије да би најрадије избрисао ово тешко стечено радно право.
И док Европа увелико уводи четвородневну радну недељу како би и оно мало радно способног становништва спасло од „сагоревања“, газде у држави заборављају да се њихов главни ресурс – људи, битно разликују од осталих елемената у процесу производње. .
Страни стручњаци већ дуже време упозоравају на одумирање приступа „радно време од – до”. За њих ће идеја о петодневној радној недељи и "викенд послу" на крају постати застарела.
После скоро три године од доношења закона, грађани и трговци "склопили су примирје" са нерадном недељом, којом је у почетку било обухваћено више од 90 одсто радника. Незванични подаци су показали да се промет из нерадне недеље прелио у суботу и понедељак. Одлично раде и продавнице у склопу бензинских пумпи које раде даноноћно. Повећани промет од недељне куповине омогућава трговцима да без проблема уплаћују у буџет накнаду од 2 одсто од укупног прихода оствареног у претходној години. Средства су намењена Фонду за развој и људски капитал. Радници, пак, који су на овај дан ангажовани на послу, примају заслужене дневнице, а све је мање притужби на њихове шефове, потврђују и из Синдиката и Државне инспекције рада.
А када се чинило да су ствари кренуле на прави пут, почело је лобирање и притисци дела трговаца, који су убацивањем нових радњи или делатности које су „морале” да раде недељом изазвале два незаконита продора. „Слободна штампа” је већ неколико пута упозоравала да ће вероватно порасти апетити и других индустрија, после свесрдног „кршења пута” за 60-часовну радну недељу за коридоре 8 и 10Д. Грађански активисти су изразили бојазан да ће било која привредна грана моћи да злоупотреби измене Закона о раду правдајући се да је "њихово пословање од стратешког значаја", формула која је коришћена за изградњу два коридора. Тако је првобитна племенита идеја, према Кристини Ампеви, председници Лоуд Тектилеса, створила „франкенштајнски закон са више од 47 предузећа која могу да раде недељом, плус тржни центри. Последња у низу активности која жели да ради недељом је сектор информационих технологија.
Пре него што било шта питају, послодавци би требало да питају раднике да ли желе да раде недељом или да остану код куће са својим породицама? Студија из 2021. која је пратила шведске раднике деценију, на пример, показала је да краћи рад смањује стрес, сагоревање и негативне емоције. Друга студија из 2017. године показала је да је скраћење радног времена за 25 одсто побољшало сан и смањило стрес, док је истраживање из 90-их показало да рад само шест сати дневно побољшава породични живот радника.
Да ли је нормално отворити велико тржиште са само шест запослених? Да ли је нормално да ниједна банка не ради после 16 часова? Да ли је нормално да само две неговатељице чувају групу од двадесеторо деце у вртићу? Нема возача, нема трговаца, нема лекара, један службеник опслужује неколико шалтера, јавно се траже пензионери да попуне рупе чак и за рад у кафани. И уместо подршке, недељни нерад се стално шири и развлачи. Иста ствар се дешава и током празника.
Влада мора да смањи такву листу жеља. Компромиса не сме бити, јер ћемо остати без радника, поготово што постоје делатности које месецима очајнички траже људе за рад.