Пасторални обрачун Николе Груевског и Христијана Мицкоског на друштвеним мрежама, укључујући и самит руководства ВМРО-ДПМНЕ, претворио се у видео обрачун. У овом обрачуну спарингују и Александар Николоски и Милошоски, али овај прилично у позадини, не баш отворено, што, заправо, произилази из његовог карактера.

Каже да је овај, најновији раскол у ВМРО-ДПМНЕ, на самом почетку. Доказ за то је изјава Груевског на интернет конекцији једног портала где Груевски отворено прети када каже: „Трудим се да не узвратим колико год знам. Пустио сам их да полуде неко време, можда ће преболети. Ако ја и моје присталице незадовољне овим руководством почнемо (да узвратимо) то води у другом правцу. Али изгледа да ови људи желе да се то догоди. Али ако одлуче да се са мном баве до избора, онда сам ја ту“.

Језик којим Груевски говори је језик аутократије и тоталитаризма. Језик моћи: „Ако ја и моји следбеници који су незадовољни овим вођством почнемо (да узвратимо), то води у другом правцу.“ О ком правцу говори Груевски? У ком правцу ће ићи унутрашњи сукоб у ВМРО-ДПМНЕ, који смо читали, видели и сведоци, попут оног 2004. године када је на партијском конгресу у хотелу Панорама вербална свађа прерасла у физички обрачун и пуцање . То није правац Македоније.

А језик садашњег руководства ВМРО-ДПМНЕ далеко је од демократског. Напротив, тај језик је и језик „заробљене државе“ и опскурних навика тоталитарних служби када говоре о УСБ-овима који крију ко зна какве тајне. ВМРО-ДПМНЕ одавно не зна шта ће са собом. Да ли то треба да буде партија конструктивне деснице или екстремно десничарских радикала, попут оних који с времена на време ничу широм Европе, али увек кратког трајања, из кризе у кризу. Или, плашећи се Левице код куће, да кокетира са левим национализмом, шта год то значило, како би сачували гласове које Апасијевљева партија полако али сигурно губи.

ВМРО-ДПМНЕ је партија изгубљеног идентитета. У ствари, испоставља се сасвим тачно да ВМРО-ДПМНЕ после Груевског, који је наметнуо и изградио античко-националистички идентитет, није успео да изгради нови, европски, модерни, како је најавио Мицкоски. Ипак, чини се да му је то био превелики терет када је уз себе држао тврде „груевисте” који сада окрећу леђа мецени из Будимпеште – Николоском и Милошоском.
Уместо да их гурне у страну и да простор Муцунском и другим модерним, проевропским члановима странке, он је створио екосистем за „груевисте“, па Никола Груевски данас може да каже: „Ако ја и моје присталице незадовољне кренемо од ово вођство (да узврати), оно води у другом правцу."

Али доста о овој унутарпартијској борби за престо. Да је Калиси, мајка змајева, ушла у игру, снимили бисмо још једну епизоду. Дакле, не преостаје нам ништа друго до закључак да је неодговорно да странка са унутрашњом рачуницом тврди да преузме власт у кључном периоду за државу. Унутар странке не могу да се „договоре” око заједничке партијске политике, а имају амбицију да управљају сложеним процесима који предстоје држави.

Отуда, док чекамо епилог ове калкулације, поставља се питање колико ће ова „драма издатих“ утицати на процесе од стратешког интереса за државу. Само је питање времена када ће се гласати о уставним амандманима и како ће ова епизода утицати на исход када се гласови буду пребројали у парламенту.
Да се ​​не деси са мутном водом од чишћења попришта обрачуна да напусти и европска будућност земље. Питање је колико је то важно за чланство ВМРО-ДПМНЕ, и за тамошње здраве снаге, ако их има. Јер историја ће памтити и бележити где су били и шта су радили челници и чланови странке када ће Македонија због њихових партијских интереса остати на периферији Европе, изложена ветровима хаоса који ће подстицати силе зла.

(Аутор је новинар и уредник)

Рацин.мк

ЈЕЗИК НА КОЈЕМ СУ НАПИСАНЕ, КАО И СТАВОВИ ИЗНЕШЕНИ У КОЛОНАМА, НЕ ОДРЖАВАЈУ УВЕК УРЕДНИЧКУ ПОЛИТИКУ „СЛОБОДНЕ ШТАМПЕ“