Немања Стојановић, по мајци Македонац, и његова супруга Александра живот у Новом Саду, где су рођени и одрасли, заменили су животом на селу. Раде за светске компаније као програмери, а живе у селу Чуруг, 30 километара од Новог Сада, и узгајају органску храну. У међувремену су постали родитељи, а родио се Вид. За „Слободен Печат” причају своју причу како су живот у Канади заменили селидбом на село и зашто су градску вреву одлучили да замене миром и тишином околине Новог Сада.

- Немања и ја смо заједно од студентских дана. Обоје имамо 30 година и радимо за глобалне компаније од куће. Немања ради за компанију „Кларвеј” која има канцеларије широм света. Радим у дигиталном интернет маркетингу и имам своју фирму – каже Сашка, како је зову блиски. Александрини клијенти су реномиране светске фирме из Лос Анђелеса, архитектонске куће, а ради и на фестивалу "Егзит" у Новом Саду као консултант. Од недавно ради за две међународне компаније које праве машине за естетску медицину.

На питање одакле идеја да се преселе у новосадско село и како су одлучили да градски живот замене сеоском средином, Сашка каже да су једно време желели да се иселе из Србије.

- Идеја је потекла из корона кризе. Пре избијања ковида, желели смо да се преселимо у Канаду. Припремили смо документе, све што нам је требало, прикупили новац, али је пандемија почела и стала. После короне приметили смо да стране компаније за које смо радили нису отворене за запошљавање и да нам не издају имиграционе визе. Вероватно су схватили да можемо да радимо за њих од куће и нису морали да нас воде тамо – каже Сашка.

Тако су одлучили да погледају куће за одмор, јер су за време ковид кризе провели скоро годину и по дана у двособном стану, Немања је радио из кухиње, Александра из дневне собе и то им није одговарало уопште.

- Нисмо ишли нигде, нико није желео контакте. Наш једини излазак био је у Футогу, месту у околини Новог Сада код Немањине баке. Спаковали смо се и стално ишли тамо, радили смо буквално напољу, није нам требао затворен простор. Понекад смо остајали по целу недељу - каже Сашка.

И тако је почела потрага за њиховом кућом за одмор. Видели су летњиковце поред Тисе јер је природа лепа и одржавана. Али уместо викендице купили су кућу стару 100 година.

- Идеја о кући рођена је из потраге за летњиковцем. Купили смо кућу у Чуругу. Избор је пао на ово село због добре везе са Новим Садом. Чуруг је био довољно удаљен од Новог Сада да цене некретнина нису много високе, али довољно близу да до града стигне за пола сата - каже Сашка.

Она објашњава да су у кући већ 2 године. Кућа је изграђена 1937. године. Потпуно су је реновирали, срушили зидове, променили столарију.

– Остао је само костур куће. Променили смо кров, прозоре, распоред. Одговара нам нови начин живота. Не путујем сваки дан на посао и имамо мир. За сада нам је рад од куће одличан. Радим кад хоћу у току дана, можемо да направимо паузу кад хоћемо и одговара ми да радим за себе – каже Сашка. Таа објашњава да човек мора имати дисциплину и самоконтролу да би све урадио како треба.

- Настављамо да стално долазимо у Нови Сад. Цела наша породица је тамо. Већ имам 10 година искуства, радио сам за многе компаније и коначно је дошло време да радим за себе, да сама организујем радни дан. Немања има одређено радно време, требало би да буде на располагању од 10 ујутру до 5 поподне, али лако се договорите са колегама. Ако имамо још неки посао, флексибилни смо, договарамо се са екипом и можемо додатно да радимо – каже Сашка.

Што се плата тиче, каже да зарађује довољно за живот. Имају много веће плате од српског стандарда. Немања зарађује много више.

Сада радимо колико можемо, имамо и дете и обавезе су распоређене – каже Сашка.

Он лично мисли да немају времена за пољопривреду, али Немања не мисли тако. Има воћњак и сви пољопривредни подухвати су његови.

-Да се ​​питам, не бисмо имали ништа од тога, моја љубав су животиње, мачка и три пса, и то ми није проблем, мислим да треба да узмемо више. Следећи корак је бизнис од тога, планирамо да отворимо хотел за псе и мачке, пансион. Активан сам члан друштва за заштиту животиња у Новом Саду и са три-четири волонтера организујем стерилизацију уличних животиња уз помоћ града. Било би добро да животињи не плаћамо смештај у пансиону у граду, већ да је бесплатно сместимо код нас – каже Сашка.

Немања чува гуске, кокошке, узгаја органску храну. Сашка објашњава да би, да има времена, сам узгајао све што једу.

- Он сам узгаја храну, сади воће и прави домаћи сок, узгаја органско поврће и тврди да за то има времена, ја се лично не слажем - каже Сашка.

Потез из Србије је за сада стављен на чекање, али није искључен.

- Иселио бих се из Србије да ми се пружи прилика. И мој муж и ја увек желимо још, мислим да је исељење сада паузирано. Ако се укаже прилика, увек смо за бољи живот. Много ми смета што је у држави неред, плаћаш порез, а не знаш где иду паре. У Европи и свету није тако. Много путујемо, и приватно и службено, и свуда је ред - каже Сашка.

Оставили смо их у миру и тишини Чуруга, са бебом која има једва петнаест дана да напише своју сеоску причу и ради за успешне светске компаније.