Уз тако лажно измишљену и застрашујућу опасност која наилази на „плодно тле” од оправданог негодовања грађана на суседне блокаде и неодлучности и себичности ЕУ са којима се Македонија суочава годинама, не постоји ниједно референдумско питање које ће дати одговор на отвара пут ка чланству у ЕУ. Претња бугаризације, асимилације и нестанка македонског језика је суштински веома увредљива, јер се са неподношљивом лакоћом заверава процес у биткама за власт у којима се Македонци представљају као аморфна маса која се лако може мешати и асимиловати. То је немогуће после свих векова постојања под разним владама.

Такав мирнодопски „геноцид“ самоуништења могућ је само ако изгубимо државу. А то се може десити ако Македонија остане изолована, а сви суседи постану чланице ЕУ у наредних 10 до 15 година. Зато су Влада, парламент, значи и власт и опозиција, председник државе, интелектуална и пословна елита, медији, верске заједнице дужни да одлучно преузму свој део одговорности и да се не крију иза народ, преносећи своју одговорност не само за будућност свих грађана, већ и за опстанак државе.

Кукавички изговор

Заустављање преговора са ЕУ, скривање иза референдума, кукавички је изговор да је народ тако одлучио. Каква је то одлучност ако се даноноћно труби да ће Македонија постати чланица ЕУ, али ће Македонци нестати, македонски језик ће нестати, а сви остали који живе у Македонији остаће са својим идентитетским посебностима.

Другим речима, Албанци, Турци, Срби, Власи, Роми, Бошњаци и сви остали биће своји на своме, и неће бити Македонаца, који ће се асимилирати у Бугаре.

Само они који страхују да ће Македонија успети да сачува посебност македонског народа, језик и идентитет и постане члан европске породице, могу да смисле такву маглу, без њиховог учешћа у кључним историјским тренуцима када се доносе смеле државничке одлуке .

Ако су ВМРО-ДПМНЕ и левица и њихови лидери сигурни у своју изборну победу кад год се одрже следећи парламентарни избори, чему су онда неопходна ова застрашивања асимилацијом и нестанком Македонаца. После освајања власти, лако могу да раскину све уговоре који су велеиздајнички и воде бугаризацији. Наравно да неће. Њихов циљ је транспарентно да одржавају тензију високе издаје, губљења идентитетских посебности како би неко други могао да заврши и донесе тешке одлуке пред изборе.

Јавне личности ће потонути на том таласу створеног амбијента да освоје власт, а онда спречавање да Македонци и македонски језик не нестану представити као велику победу. То ће се и десити, јер ће превагнути истина да су то бенефиције које су већ освојене и потврђене чињеницом да ће Македонија и Македонци ући у ЕУ са свим својим посебностима и македонским језиком без икаквих додатака. Да је тако, најјача потврда је чињеница да ВМРО-ДПМНЕ не предлаже као референдумско питање „да ли сте за то да Бугари уђу у Устав, заједно са свим деловима народа који живе у Македонији“. То питање је за њих веома деликатно, иако је одговор познат великој већини грађана.

Када се траже референдуми о алибију, треба размишљати о шансама да Македонија почне преговоре са ЕУ ако се такви референдуми распишу у Грчкој и Бугарској. Одговор је познат, верујем, свима нама. Ниједан. Вероватно из истих разлога као и овде, велики грчки родољуби нису нимало задовољни што постоји иједна држава на свету која носи име Македонија, без обзира на компромисни додатак северна, што је македонски језик признат у целом свету, македонско држављанство и македонска националност . О великом неуспеху политике говоре и бугарски екстремисти, јер ЕУ признаје македонски језик, Македонци ће ући у ЕУ као Македонци, а Бугари ће бити само мала мањина која живи у Македонији. То је резултат националистичких и радикалних квазипатриотских потрага које деле исти језик мржње и нетолеранције.

Када ће бити референдум у Македонији?

Суштина чланства у ЕУ је у претприступним преговорима, најтежој фази кроз коју Македонија мора да прође у тежим условима од већине садашњих редовних чланица. У наредних десетак година, а према неким проценама и дуже, суочена са великим бројем потешкоћа и новим блокадама не само од својих суседа, Македонија ће морати да спроведе такве реформе које није успела да уради у протеклој 31 години са подршку ЕУ и Запада.

Као кандидату за чланство у преговорима са ЕУ, те шансе су много веће и изгледније, без обзира на препреке и повремене застоје. Успостављање поверења и добрих односа са суседима може да убрза те процесе, јер је Македонија већ испунила део обавеза ако се може веровати нашим стручњацима за механизме ЕУ да смо у неким областима били бољи од земаља у региону, што су они већ преговарања и отворили су неколико поглавља. Али оно што ће сигурно бити највећи проблем је владавина права, реформа правосуђа и успешна борба против корупције и организованог криминала и бржи развој демократских процеса, не потцењујући екологију, економске реформе, образовање и наравно пољопривреду.

Сад ћете рећи, ако је тако, ако у томе успемо, зашто онда морамо да улазимо у ЕУ и правимо болне компромисе. Одговор је познат – јер не можемо сами, без европских финансијских средстава и без европског знања.

И коначно, када и са којим питањем треба да се одржи прави референдум. Одговор је уобичајен у досадашњој пракси, након успешно окончаних претприступних преговора. Питање је мање-више исто за све нове чланице након добијања позива за редовно чланство – да ли сте за улазак у ЕУ? Онда можете рећи НЕ, али то се никада није догодило. Македонија ће једног дана имати такав референдум. Већина ће бити са неодољивим ДА. Јавност мења свој став када ствари постану видљиве. То треба да се разради, а политичари и интелектуалци који тврде да је све изгубљено треба да имају то на уму када проповедају изумирање.