Уз сир, месо или пицу, сваки трећи који уђе у пекару купи бурек. Уз шољицу јогурта за једну четвртину треба издвојити и до 120 денара. Пекари кажу да је фаворит онај са месом, али постоји и „мртва трка” са оном са сиром. Млади воле и друге врсте, са љутом паприком, са шницлом, или са зденком и маслинама. О укусима се не говори када је овај традиционални доручак у питању, тврде пекари.

Али у последње време, осим свежег бурека, македонско тржиште је све више испуњено разним смрзнутим питама, пицама, кифлама, кроасанима, па чак и перецима пореклом из региона, али и земаља ЕУ. Цене су им далеко јефтиније од свеже понуде, па се дешава да пита бурек кошта и четвртину са јогуртом купљеним у пекари. Иако нема прецизних података о количинама ових смрзнутих теста, у Управи царина Македоније потврђују сазнања „Слободен печат” о њиховом повећаном увозу.

- По питању увоза смрзнутих производа из прехрамбене и кондиторске индустрије, укључујући и производе за које се питате, обавештавамо вас да се у Македонију такви производи највише увозе из Бугарске, Србије, Грчке, Турске, као и у мањој количини. из Швајцарске, Немачке, Шпаније, Француске - прецизирају у Царини.

А Горан Гјоргјиевски, председник Пољопривредне коморе ССК и власник ланца пекара „Специјал”, потврђује за наш лист да грађани Македоније „не воле домаћи бурек, па морамо да га увозимо”.

- Напомињете да је повећан увоз смрзнутих пекарских производа. Наше колеге из региона имају хиперпроизводњу, па нуде ниже извозне цене. Овакви производи из региона улазе са царином „0” због слободне трговине и након плаћања ПДВ-а им се исплати да их продају далеко јефтиније од производа који се нуде у нашим пекарама. То је могуће кроз велику подршку не само у суседним земљама, већ и у ЕУ, где добијају не само субвенције за извоз, већ и помоћ у материјалу или сировинама (брашно или јестиво уље) из тамошњих робних резерви. Реч је о огромним индустријским објектима, који имају модерне машине и, што је најважније, адекватан кадар, што је за нас најболнија тачка – објашњава Ђорђијевски.

Он је одлучан да су, уместо да „Отвореним Балканом“ ублаже проблем радне снаге у пекарској индустрији, многи искусни пекари напустили земљу.
Стручњаци кажу да је веома мало интересовања међу младима да раде као пекари или пекари, а још мање су заинтересовани за отварање сопствених пекара. Просечна старост запослених у пекарској индустрији свакодневно се повећава и већ је достигла 60 година, а често се поново запошљавају пекари у пензији.

Власници појединих скопских пекара кажу да је још горе што већина процеса у пекарској индустрији не може да се аутоматизује да би се надокнадио недостатак кадра. У великој пекарској индустрији највећи су несташици месника, тестера и пекара, па чак и пекача, па се стално отварају високоплаћени огласи. У малој и микро пекарској индустрији, предузетници имају проблем да пронађу пекаре и пекаре.

Досадашње анализе Привредне коморе показале су да постоји огромна рупа за квалификоване раднике, а како је прошле године истакла Наташа Јаневска, стручњак за СКСМ, они ће подржати неке своје чланове кроз преквалификацију и доквалификацију за тражене вештине.

Реч "бур" значи "савијати, савијати, савијати" што је повезано са савијањем коре

Бурек је настао у Турској, али се верује да су Турци још увек правили ово јело у својој домовини у централној Азији. Етимолошки је у сродству са турским кореном "бур" - што значи "савија се, савија, савија", што је такође повезано са савијањем коре.

Турци су својим освајањима бурек ширили по Блиском истоку и Балкану, па су бурек почели да праве и арапски бедуини, а преузели су га и Јевреји Сефарди, који су се након протеривања хришћана у великом броју населили у Османском царству. њих из Шпаније. На овом огромном простору бурек је пуњен разним надјевима – од уобичајеног меса, сира, спанаћа, до необичнијих, попут киселог купуса, сланутка, туњевине – а ту је и празан бурек.

У Скопљу прављење бурека има велику традицију. Мада треба узети у обзир да су изглед и састојци бурека, какве данас познајемо, из релативно новијег периода. Бурек су најпре продавали пекари и симичићи, а затим су отворене посебне бурек радње, писао је хроничар Данило Кочевски.