Уместо "тетовца", у македонским лонцима крчка се пасуљ са Мадагаскара

Пасуљ који путује око 7.300 километара од афричког острва Мадагаскар до Македоније, може се наћи на домаћим пијацама по цени од 115 денара за килограм, што је три пута јефтиније од цене домаћег, аутохтоног „тетовца”. Укупна производња македонског пасуља у 2023. смањена је за 15 одсто у односу на 2022.

Пасуљ који путује око 7.300 километара од афричког острва Мадагаскар до Македоније, може се наћи на домаћим пијацама по цени од 115 денара за килограм, што је три пута јефтиније од цене домаћег, аутохтоног „тетовца”. Грађани су збуњени чињеницом да већ годинама увозимо воће и поврће које можемо да узгајамо у сваком дворишту и на сваком кораку, из најудаљенијих земаља, а веровали или не, уз све трошкове царине и транспорта – јефтиније од домаће.
Увозници за Слободна штампа да имају добру математику, јер земља готово ништа не производи, а високи приноси и ниски трошкови производње им обезбеђују солидну зараду. Од њих се може сазнати да већ годину дана не купују од популарног „Киргистана”, због неизвесних уговора са тамошњим произвођачима. Уместо тога, домаћи печени пасуљ је већ увелико направљен од пасуља који увозимо из Египта, Турске и Туркменистана, што је потврдила и Царина.

– У Македонију се сушени пасуљ највише увози из Египта, Турске и Киргизије. У 2024. години увезено је 5.131.480 килограма сушеног пасуља, док је у 2023. години увезено 4.334.905 килограма сушеног пасуља – наводе у Управи царина за наш лист.

Подаци портала пољопривредног маркета откривају и да ово поврће највише плаћају становници Тетова, града који је некада важио за највећег произвођача пасуља у Македонији. Наиме, прошле године у јулу килограм пасуља у Тетову коштао је рекордних 282 денара, док су најнижу цену од 142 денара платили Струмчани!

Према речима стручњака, производња домаћих сорти пасуља опада из више разлога: недовољног коришћења сертификованог семена, недовољног наводњавања површина под овом културом, али и због проблема са болестима и климатским променама. Домаћи произвођачи губе интересовање за производњу пасуља због високих улазних трошкова и ниских приноса, наводе они уз напомену да постоји потенцијал за обнову производње, али уз одговарајућу примену техника гајења, нових технологија и едукацију произвођача. Ова јединствена биљка у Европу је стигла заједно са кромпиром и кукурузом из Јужне Америке у 16. веку, а на Балкан век касније, из Италије.

- Наши пољопривредни производи су скупљи јер је скупа производња и што се њоме углавном баве мали произвођачи који не могу да буду конкурентни цени коју дају велики произвођачи у земљама у којима је производња у почетку јефтинија - каже пољопривредник из Тетова.

Зато у тањиру имамо парадајз из Турске, Грчке и Албаније, кромпир из Холандије, бели лук из Кине... Српски агроекономиста Милан Простран раније је за „Блиц” објаснио да је домаћи пасуљ на овим просторима практично замро због тога што је након распада бивше Југославије није било великих потрошача, укључујући кухиње бивше ЈНА, па се домаћа мања спрема од пасуља из Азије.
Према годишњем извештају Министарства пољопривреде за 2023. годину, укупна производња пасуља као међуратне културе (5.054 тоне) смањена је за 15 одсто у односу на 2022. годину (5.913 тона. Иначе, 7.196 хектара засађених пасуљем последње је убрано године, од чега је примљено укупно 5.933 тоне пасуља или 70,2 килограма по хектару. показује да је 2023. свако македонско домаћинство купило и скувало само 15,8 килограма пасуља.

Колекција македонског пасуља чува се у банци гена у Калију, Колумбија

Професорка Соња Ивановска, са Катедре за генетику и селекцију ПМФ-а, у претходном интервјуу за „Слободен пећат” истакла је да међу најстаријим и аутохтоним сортама свакако спадају они разноврсни пасуљ који су приказани у књизи. „Македонско непроцењиво благо“ .

- Од ових се на великим површинама засеје само тетовски пасуљ, у двориштима се сеје само неколико белосемена и две-три врсте шареног пасуља. Сви остали типови су угрожени и ретко се налазе. Иначе, у међународној банци гена са седиштем у Калију чува се највећа колекција пасуља на свету, укључујући и македонски пасуљ – истакла је Ивановска.

Драги читаоче,

Наш приступ веб садржајима је бесплатан, јер верујемо у једнакост информација, без обзира да ли неко може да плати или не. Због тога, да бисмо наставили са радом, тражимо подршку наше заједнице читалаца финансијски подржавајући Слободну штампу. Постаните члан Слободених Печата да помогнете објектима који ће нам омогућити дугорочне и квалитетне информације и ЗАЈЕДНО осигурајмо слободан и независан глас који ће УВЕК БИТИ НА СТРАНИ НАРОДА.

ПОДРЖИТЕ БЕСПЛАТНУ ШТАМПУ.
СА ПОЧЕТНИМ ИЗНОМ ОД 100 ДЕНАРА

Видео дана