Мозак пса је много мањи од вучјег, али нова истраживања сугеришу да је модерно припитомљавање допринело повећању његове релативне величине. Наиме, у поређењу са древним псима, модерне расе, које су се развиле у последњих 150 година, имају веће лобање у односу на величину тела. Научници још увек не знају зашто.

Бројне претходне студије су показале да припитомљавање дивљих животиња као што су пси, рибе, свиње, говеда, овце, зечеви и мачке драматично смањује њихову релативну величину мозга. Сматра се да је то због мање употребе можданих бразди за проналажење начина за преживљавање.

Али изгледа да то није случај са свим кућним љубимцима. Када су стручњаци упоредили лобање 159 раса паса, укључујући и неке вукове, открили су нешто неочекивано. Док је величина мозга вука била 24 процента већа од мозга пса сличне величине, што се раса генетски разликовала од вука, то је мозак већи.

Резултати сугеришу да је модерно узгајање паса у последњих 150 година изазвало скроман когнитивни развој паса. Али како и зашто? „Расмине паса живе на различитим нивоима друштвене сложености и обављају сложене задатке, који вероватно захтевају већи капацитет мозга“, каже еволуциони биолог Никлас Колм са Универзитета у Стокхолму у Шведској, а преноси Сциенце Алерт.

Колм и његове колеге су први поставили хипотезу да су неки пси, које су људи узгајали за сложеније задатке као што су чување стада или лов, развили релативно већи мозак. Али то није био случај. Уместо тога, чинило се да је једини фактор који је утицао на релативну величину мозга модерних раса била њихова генетска разноликост са вуковима.

Претходне студије су показале да апсолутна величина мозга појединих паса игра улогу у њиховом памћењу и самоконтроли, али изгледа да није довољно јак фактор да утиче на релативну величину мозга њихове расе.

„Можда су сложеније друштвено окружење, урбанизација и прилагођавање више правила и очекивања изазвали ову промену, која утиче на све модерне расе“, спекулише етнолог Енико Кубињи са Универзитета Еотвос Лоранд у Мађарској. Ово је у складу са хипотезом социјалне интелигенције, идејом да мозак може еволуирати да би се прилагодио сложенијим друштвеним окружењима.