Турски председник Реџеп Тајип Ердоган отпутоваће у Русију први пут од почетка рата у Украјини. Он би 5. августа требало да се састане са својим руским колегом Владимиром Путином, на кога је више пута апеловао да заустави инвазију на Украјину.

Иако су многи покушавали да утичу на Путинове одлуке, Ердоган је постигао најбоље резултате до сада, што поставља питање – може ли „султан” да заустави „цара”.

Иако је раније објављена вест о Ердогановом одласку у Сочи, није одмах прецизирано какав ће бити његов распоред у Русији. портпарол Кремља Дмитриј Песков, убрзо је потврдио да су планирани састанци двојице лидера, који су се већ срели и разговарали на самиту у Ирану пре неколико недеља.

Ердоганова посета следи непосредно након потписивања споразума Русије и Украјине у Истанбулу, који се сматра историјским и односи се на деблокаду украјинских лука и извоз њеног жита.

Али како је споразум потписан, експресно је прекршен. Сада је прилика да Ердоган скрене Путинову пажњу, односно да га критикује због непоштовања споразума, чији је гарант Турска.

Молба или укор

С обзиром да је Ердоган лично уложио време и труд у креирање украјинског споразума о извозу житарица, а затим преговарао са украјинском и руском страном за коначно потписивање споразума, није необично што је оштро реаговао на његово флагрантно кршење.

Наиме, само 20 сати након што су руски министар одбране Сергеј Шојгу и украјински министар за инфраструктуру Олександар Кубраков потписали споразум у Истанбулу, руске снаге су гранатирале Одесу - кључну луку на Црном мору.
Одеса је била једна од главних тачака споразума, с обзиром да је у овој црноморској луци ухваћена највећа количина жита.

Међутим, руске ракете, којима је споразум одмах прекршен, привукле су пажњу светских представника, посебно Реџепа Тајипа Ердогана и генералног секретара Уједињених нација (УН) Антонија Гутереша, који су својим потписима пристали да гарантују испуњење договор.

„Султаново” заступништво

Иако су последњих месеци многи покушавали да се позиционирају као спона између Кијева и Москве која ће помоћи да се оконча рат у Украјини, који Кремљ назива „специјалном војном операцијом“, чињеница да је Ердоган постигао најбоље резултате је непобитна.

После вишенедељних преговора, Турска и Уједињене нације успеле су да склопе споразум о извозу жита из Украјине, који је симболично потписан у Истанбулу, у палати Долмабахче.

Претходно је на истом месту одржан састанак шефова дипломатија две зараћене стране - Сергеја Лаврова и Дмитрија Кулебе.

Ердоган и његова администрација никада нису крили да заправо желе да буду посредник који ће донети мир свету, али и да је њихов план да коначни мировни споразум између Русије и Украјине буде потписан у Истанбулу.

И сам председник Турске је у више наврата нудио Путину и Владимиру Зеленском да се састану у његовој земљи, уз посредовање званичника и администрације града који се налази на два континента.

Инвазија посредника

За многе је била необична ситуација у којој је једног дана почео рат, а тек три дана касније мировни преговори. Међутим, преговори украјинске и руске делегације почели су 27. фебруара, тачно три дана након што је Владимир Путин најавио почетак „специјалне војне операције“ у Украјини.

Зеленски је инсистирао да се преговори одвијају на неутралној територији, истичући Пољску као најбољу опцију. Његов руски колега се није сложио са тим захтевом и тада је предложио Белорусију као локацију.

С обзиром на то да је Пољска тренутно највећи савезник Украјине, а Белорусија Русија, јасно је зашто ниједна од ових земаља није неутрална, али и зашто су на томе инсистирали лидери две зараћене земље.

Када је Александар Лукашенко званично понудио да организује састанак две делегације, Зеленски је то прво одбио, али је након разговора са белоруским лидером пристао да пошаље преговараче.

Поред Ердогана, као посредници су се истакли израелски премијер Нафтали Бенет, француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц, али ниједан од ових лидера није успео да натера Путина да преговара са Зеленским.

По овом питању Русија је била јасна – прво мировни споразум о коме ће преговарати делегације, а потом и састанак два председника.

Након састанка у Истанбулу, делегације су наставиле преговоре у онлајн формату, који ће бити званично прекинути 17. маја.