Много буке за ништа

Ствари су се промениле да би остале исте. Дуго посејано семе дуго ће доносити отровне плодове подела и етничких трвења. Ко не вјерује, нека сачека избор новог градоначелника Мостара

Планина се тресла, а националисти су добили мандат да и даље управљају Мостаром! Непотребно је рећи да су се ствари промениле да би остале исте. То је суштина децембарских избора у овом граду, који више не могу бити градски случај, јер је та метафора излизана и данас звучи као досадна шала, али биће град изгорелих илузија о предстојећем почетку рада да постепено елиминишу етничке баријере и сличне анахроне појаве у Босни и Херцеговини.

Колико пута смо читали и чули да ће судбина митског града Неретве одредити судбину ове државе, тачније - да ће изгледати као Мостар.

ДОКТОРСКА ДУЖНОСТ

Ова аксиоматски успостављена веза има смисла јер је Мостар посљедњи мултиетнички топоним у БиХ, једини и врло важан, али подијељен тачно по цртама своје демографске разноликости. "Мостари су гладни демократије", био је слоган на дужности током предизборне кампање. Дјеловало је јадно, готово срцепарајуће, иако нико не разумије зашто су Мостарци морали чекати 12 година да би остварили једно од својих основних права.

Да ли су због тога протестовали, да ли су хиљаде Мостараца барем једном изашле на улице или су отказали грађанску послушност својим двостраначким менаџерима? Ништа се од тога није догодило. Али ако ништа друго, предизборно преуређивање и слагање, праћено победничким тежњама свих глумаца, овог пута је било узбудљивије него икад. Партијски лидери, међународне власти, медији и активисти НВО показали су висок степен мобилности. „Мостар скројен за све своје грађане“, била је карта на коју су играли националисти и тзв грађанска коалиција. Неко непознат у околностима могао би питати: Па, шта је овде у питању, зар кандидати за власт не марширају под истом заставом?

Међутим, иза тога постојала је јасна и оштра линија раздвајања - Мостар као „хрватска столица“, с једне стране, и неподијељено уређен, с друге стране.

У то се нисам много мешао, осим што сам на овом месту изразио изненађење да је Сафет Орушевић, вероватно уверен да је дошло време за „освајање“ Мостара, пао у загрљај Бакира Изетбеговића, оног који се није сложио са Алијом и коме, колико ме памти, политика СДА никада није била при срцу, јер је у њој препознао споразум о подјели босанског друштва на принципу етничке и вјерске припадности. Одвратио је Алију да обнову Старог моста у Мостару повјери искључиво Турској, инсистирајући да је то међународни пројекат. Тако се то радило.

ДОБИТНИЦИ И ГУБИТНИЦИ

Али све је то било давно, ХДЗБиХ и СДА су Мостар подијелили на апсурде, закомпликовали живот људи и, како је један пензионер бијесно описао ситуацију, претворили га у град "пацова" у вријеме неподношљивог загађења с брда. национализам “.

А о чему још да размишљамо уочи последњих избора, осим да таква влада мора бити кажњена и пометана са сцене? Међутим, то се није догодило.

Гласина, подстакнута медијима, да ће омладина ујединити Мостар такође је испала. А колико је изашло на биралишта? Да су гласали у жељеном броју и дали мандате кандидатима своје генерације, можда би чинили половину градског већа. А можда би неко могао тада да каже: На крају тунела је светло!

Гласало је нешто мање од 60.000 регистрованих бирача, њих 55 одсто, што приближно одговара регионалном и европском просеку. Али за 15 људи који тврде да су „гладни демократије“, то још увек није довољно. Још више разочарава чињеница да је грађанска опција добила само XNUMX одсто гласова, готово искључиво бошњачка. Чини се да ће Хрвати свој етнички монолит замијенити демократским плурализмом само када и ако постану „равноправни“ у Босни и Херцеговини.

Тада је утврђено да је приликом пребројавања гласова било онолико изборних крађа колико сте желели. Крао је ко је стигао, посебно оне који су имали највише искуства у томе. И победници и поражени жалили су се да су украдени, па се није знало ко пије, а ко плаћа.

Дјело се завршило у стилу старе изреке: Вук је појео магарца. А кад се све сабере и одузме, излази Шекспиров исход: Много буке ни за шта!

У сваком случају, није било лако одузети власт националистима. Користећи тему рата и војних заслуга, они и даље уживају подршку огромне већине грађана, за које се мора рећи да су пуни национализма и да су саучесници у обликовању стварности у којој живимо. „Ниједан пасаран“ више није слоган којим се озбиљно супротставља национализму. Није ли Драшко Станивуковић, нови градоначелник Бањалуке, већи националиста од самог Додика?

НАЈБИЗАРНИЈИ ДЕТАЉИ

Што се мене тиче, најбизарнији детаљи у целој причи догодили су се у изборној ноћи у седишту Српске листе „Остани овде“, где су потекле сузе у тренутку када је гласник објавио да ће Срби у Мостару имати једног одборника?! И требало је да заплачемо, требало је да вриснемо у небо пре више од двадесет и осам година, када је ратни злочинац Радован Караџић протерао више од 20.000 Срба из Мостара како би Милошевићу олакшао трговину с Фрањом Туђманом и омогућио двојици искрени непријатељи да дијеле и кидају Босну и Херцеговину.

Дуго посејано семе дуго ће доносити отровне плодове поделе и етничког трвења. Ко не вјерује, нека сачека избор новог градоначелника Мостара. Можда неће бити као некада, а тешко да може бити и другачије. Мостар као „хрватска столица“ и Мостар као нераздвојно организиран град двије су међусобно непомирљиве визије, нерјешива загонетка око које ће се борити Бакир Изетбеговић и Драган Човић.

Узето од "Ослобођење" из Сарајева

Драги читаоче,

Наш приступ веб садржајима је бесплатан, јер верујемо у једнакост информација, без обзира да ли неко може да плати или не. Због тога, да бисмо наставили са радом, тражимо подршку наше заједнице читалаца финансијски подржавајући Слободну штампу. Постаните члан Слободених Печата да помогнете објектима који ће нам омогућити дугорочне и квалитетне информације и ЗАЈЕДНО осигурајмо слободан и независан глас који ће УВЕК БИТИ НА СТРАНИ НАРОДА.

ПОДРЖИТЕ БЕСПЛАТНУ ШТАМПУ.
СА ПОЧЕТНИМ ИЗНОМ ОД 60 ДЕНАРА

Видео дана