Милановић: НАТО улази у рат у Украјини
Рат у Украјини је од почетка добио катастрофалан заокрет, "за шта смо сви одговорни", рекао је хрватски председник Зоран Милановић у уторак у Тивту, у Црној Гори, и поновио да НАТО са новом мисијом улази у рат у Украјини.
„Рат се од првог дана развијао у правцу који је непожељан и погубан за Украјину. Пола милиона људи је убијено или рањено, и шта сад? Хоће ли још 50.000 људи бити убијено или осакаћено? Хоће ли то задовољити нечији апетит – био то Вашингтон или Москва – да ли је то довољно?“, упитао је Милановић, мислећи на последњу мисију НАТО-а, безбедносну помоћ и обуку за Украјину, коју је раније описао као улазак НАТО-а у рат.
„Они који желе рат могу да пошаљу своју децу у борбу“
„Сви смо, укључујући и мене, довели Украјину у ову катастрофалну ситуацију. Земља је уништена и то мора да стане што пре“, нагласио је Милановић на заједничкој конференцији за новинаре после самита Брдо-Бриони процес.
Он је позвао "оне који воле рат" да пошаљу своју децу у борбу. Он је позвао на дипломатско решење сукоба и упозорио да се "неће добро завршити за оне који су га водили на западној страни".
Милановић је нагласио да је „сада”, више од две године након руске инвазије на Украјину, „неко одлучио” да у сукоб увуче НАТО.
„Мисија НСАТУ је она преко које се НАТО укључује у рат. Оперативно планирање за војне потребе у реалном времену значи улазак у сукоб“, нагласио је он.
О мисији НСАТУ одлучено је на Вашингтонском самиту у јулу ове године. Мисију ће чинити око 700 људи из земаља чланица НАТО-а и партнерских земаља, а читавом операцијом ће се координирати из Висбадена.
Хоће ли хрватски војници ићи у Украјину?
Последњих дана избио је неспоразум између Милановића и владе која жели да пошаље до пет полицајаца за учешће у НСАТУ. Влада тврди да ће активности бити спроведене у Висбадену, док Милановић тврди да ће у Украјину бити упућени и хрватски војници.
„Ко то покушава да сакрије обмањује јавност, јер грађани имају право да знају“, рекао је Милановић и додао да велика већина Хрвата одавно одбија било какво активно учешће у сукобу у Украјини.
Он је поновио да неће одобрити учешће Хрватске у НСАТУ. „Све док сам ја председник и главнокомандујући, нећу овластити. Нећу дати одобрење“, нагласио је још једном.
„Ако постоји парламентарна већина која преузме ту одговорност, како је предвиђено уставом, нећу рећи ’напред’, али ћу то прихватити“, додао је он.
Предлог подршке обуци за Украјину, који је Милановић одбио, сада ће ићи у хрватски парламент, где је за усвајање потребна двотрећинска већина.
Колико још можемо да научимо Украјинце како да се боре после више од две године крвавог рата... Украјинци су сада докторирали у овој области“, каже Милановић.
Нема разлике између Путина и Нетањахуа
Милановић је изразио „презир“ према Москви и изјавио да су за њега и руски председник Владимир Путин и израелски премијер Бењамин Нетањаху „осумњичени и оптужени пред Међународним кривичним судом – нема разлике“.
Он је осудио мере одмазде Израела након напада Хамаса 7. октобра 2023, назвавши то „варварском репресијом без икакве одговорности“.
Он је похвалио Словенију што је признала Палестину и критиковао Хрватску што то није учинила због „уметника задужених за власт”.
Милановић је учествовао на самиту Брдо-Бријони процеса, заједничке хрватско-словеначке иницијативе која има за циљ унапређење сарадње земаља југоисточне Европе и њихово приближавање ЕУ.
Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић био је домаћин самита ове иницијативе, који је почео 2013. године. Милановић и словеначка председница Наташа Пирц-Мушар копредседавали су скупом, коме су присуствовали и шефови држава и влада још пет земаља Југоисточне Европе. Црна Гора је други пут домаћин ове иницијативе.