Мишел Барније улази у историју Француске као премијер са најкраћим животом, са мандатом од једва три месеца, али је рушење владе само део много важније битке за Јелисејску палату, а и за главну позицију у целој Европи.

Лидерка крајње деснице Марин Ле Пен држала је као таоца мањинску владу центристичког Барнијеа од њеног формирања и одлучила је да је сруши сада, мање од четири месеца пре кључног 31. марта - у понедељак када ће бити објављена њена пресуда о злоупотреби положаја. средства из Европског парламента. Тужиоци су тражили затворску казну, али и петогодишњу забрану обављања јавних функција, што би елиминисало Ле Пенову из председничке трке 2027.

Марин Ле Пен се три пута кандидовала за председницу и три пута изгубила – једном у првом кругу и два пута у директном дуелу са Макроном. Али аналитичари се слажу да је Ле Пенова сада у најбољој позицији да победи актуелног председника, чији су центристи претрпели два узастопна пораза – од Уједињене левице у парламенту и катастрофалан на изборима за посланике.

Једина препрека на путу Ле Пен до Јелисејске палате је такође непремостива. Председник Макрон, суочен са политичким гњавом са распуштањем парламента у јуну, уочи заобилажења левице када је дао премијерски мандат, и пред брзом смрћу мањинске владе уцењене десницом, категорички тврди да нема намеру да се повуче пре истека мандата 2027. године.

Гласање о неповерењу Барнијеовој влади само је први потез у деликатној игри Ле Пенове, у покушају да изврши неподношљив притисак на Макрона, а да истовремено ода утисак да то чини да спасе Француску, а не за своју личну политичку корист коментаришу аналитичари у Паризу.

– Јасно је да то нема везе са Барнијеом, већ са њеним покушајем да збаци и ослаби Макрона, очигледно у циљу остварења личне амбиције да постане председник. Притисак на изгласавање неповерења влади носи и значајан ризик, јер се људи сада питају да ли она заиста делује у интересу земље, или у сопственом интересу - Армин Штајнбах, професор на елитном париском универзитету ХЕЦ, рекао је за Би-Би-Си.

Ле Пен се и даље понаша уздржано и чак је рекла да "није господарица сата" и да не диктира дневни ред.

– Не тражим оставку Емануела Макрона – рекла је Ле Пенова, иако сви њени напади, укључујући и аргументе за одбијање буџета који је предложио Барније, имају за циљ да убеде јавност да је председник крив и за политичку и за економску кризу. у Француској.

Екстремна десница окривљује Макрона, пре свега, за распуштање парламента у јуну, након чега су се на ванредним изборима појавила три политичка блока релативно једнаке снаге. Филип Оливије, саветник Народне скупштине, описао је Макрона у интервјуу за „Монд” као „палог републиканског монарха који голих груди и са омчом око врата предводи још једно распуштање парламента”.

Барније је у међувремену одустао од напора да стабилизује ситуацију, представљајући буџет штедње са циљем да се смањи галопирајући дефицит који је премашио 6 одсто бруто домаћег производа. Премијер је, као и неколико пута раније у свом кратком мандату, прихватио услове које је поставила десница да би прогурала мере, али се категорично успротивио захтеву који је угрожавао буџет.

– Буџет није листа жеља – рекао је Барније, пре него што се осврнуо на члан Устава који му омогућава да наметне буџет без подршке већине у Народној скупштини.

Исти члан отворио је могућност странкама да хитно затраже изгласавање неповерења Влади, а то су прихватиле и деснице и левице.

Врући кестен поново је у рукама председника Макрона, који по Уставу мора да чека годину дана, до јуна ц, да поново распусти парламент. Макрон ће моћи да испровоцира политичке противнике и поново преда Барнијеу мандат, што је најмање вероватно, или да изгура нову већину центриста, заједно са једном од умеренијих партија у левичарском блоку. Ако центристи не успеју да разбију крхко јединство левичара, Француска ће морати да добије технократску владу која ће водити земљу најмање до јуна, односно до нових ванредних избора. Владање на основу неадекватног буџета може само продубити финансијску кризу и повећати притисак на Макрона да се повуче. Такву опцију преферира Народна скупштина Ле Пен, али и грађани. Према резултатима нове анкете, чак 62 одсто грађана Француске сматра да би председник требало да поднесе оставку ако Барнијеова влада падне.

Ако којим случајем Макрон одлучи да се повуче, председнички избори би морали да буду одржани у року од 30 дана. И док Макрону одговара да што дуже остане на власти, Ле Пенова жури да поново оспори председницу, не само због пресуде суда од 31. марта, већ и због тога што је у питању њено партијско руководство. Аналитичари су уверени да ако Макрон издржи у Јелисејској палати до 2027. године, њега неће изазвати Ле Пен, већ 29-годишњи енергични и ултрапопуларни Џордан Бардела, који тренутно са безбедне удаљености посматра развој догађаја као посланик ЕП.

Могуће последице дуела Макрона и Ле Пенове превазилазе границе Француске. Европска унија ће претрпети велику политичку и економску штету ако Француска, једна од локомотива, буде пола године без функционалне владе, са огромним дефицитом. Време је критично, јер је и друга и моћнија европска локомотива – Немачка, која ће у фебруару изабрати наследника одлазећег канцелара Олафа Шолца – такође у „дефекту”. Терет Европе ће се повећати још раније, 20. јануара, када ће Доналд Трамп – човек који Европи упорно прети трговинским царинама и Украјини повлачењем огромне помоћи у оружју и новцу за рат са Русијом – положити председничку заклетву у Вашингтону. . Највећи терет промене америчке политике према Украјини пао би на плећа Француске, највеће војне силе у Европској унији.
Макрон уверава јавност изразима поверења у моћ и капацитете државе.

- Не треба да плашимо људе таквим стварима, имамо јаку економију. Француска је богата и чврста земља, која је спровела многе реформе и придржава их се, са стабилним институцијама и стабилним Уставом – рекао је Макрон из Саудијске Арабије.