Прошле године смо лили сузе, ове године нико то не помиње, цена лука се вратила на 30 денара по килограму

ВЦ Арцхиве

Македонија је прошле године на увоз лука, белог лука и празилука потрошила невероватних 4,02 милиона долара, што представља повећање од 90 одсто у односу на 2022. годину, показују подаци Тренд Економије. Тренутно су цене лука на зеленим пијацама на „ниском старту” – жути кошта 30 и 40 денара, а црвени, којег ове године скоро да и нема, продаје се за 100 денара за килограм.

Прошле године Македонија је на увоз лука, белог лука и празилука потрошила вртоглавих 4,02 милиона долара, што представља повећање од 90 одсто у односу на 2022. годину, показују подаци међународног сајта Тренд Ецономи. Повећани девизни одливи за лук настали су због смањене светске производње, јер домаћу готово да нисмо ни осетили, а све је то допринело да ово поврће прошле године достигне 120 денара по килограму! Македонске домаћице оставиле су у сузама цене на пијацама и на пијацама, јер је 2023. године лук у Македонији поскупео за невероватних 150 одсто! Иначе, највећи део увоза овог поврћа оствариле су Србија са учешћем од 68 одсто (2,74 милиона УСД), Холандија – 9,13 одсто (367 хиљада УСД) и Албанија – 7,4 одсто (298 хиљада УСД). Поред ових великих добављача, на нашим тржиштима се налазе и лук, бели лук и празилук из Француске, Кине, Италије и Турске.

Тренутно су цене лука на зеленим пијацама на „ниском старту” – жути кошта 30 и 40 денара, а црвени, којег ове године скоро да и нема, продаје се за 100 денара за килограм. Незаинтересованост пољопривредника за садњу лука види се и кроз високу цену снопа младог лука, који се целог пролећа продаје за 60 денара. Лук није каприциозно поврће, релативно је јефтин и не доноси велику добит, па је скоро потпуно нестао са њива. Грађани већ знају да као што беровски кромпир „долази” из Хрватске и Холандије, лук бућим стиже и од северног суседа.

Прошле године у јуну килограм лука достигао је и 100 денара, а 2022. ово је била храна која се могла купити за мање од 30 денара (28,62). Према подацима Пољопривредног тржишног информационог система Министарства пољопривреде, у првој половини јуна ове године велепродајна цена лука износила је око 25 денара, а просечна малопродајна цена од 30 до 40 денара. На појединим пијацама се нуди по 23 денара, што је смањење од 80 одсто у односу на прошлогодишње цене. У 2020. и 2021. ово поврће се у просеку продавало по цени од скоро 18 денара за килограм.

- Лоша ствар у овом случају је што је род лука већ другу годину веома лош због киша које су пале у погрешно време. Ово је упропастило огромне плантаже не само код нас, већ и широм Европе, а неминовно је да ће поскупити на тржишту - кажу пољопривредници.

Македонија је прошле године потрошила скоро милијарду евра на увоз хране, што показује повећање од 1 одсто у последњих 88 година. Само 10 одсто хране и сировина у прерађивачкој индустрији производи се код куће, а 20 одсто зависимо од увоза. Чак и пољопривредници који имају веће површине и озбиљнији обим производње пољопривредних производа смањују производњу јер нема ко да ради, иако се дневнице крећу од 80 до 2.500 денара дневно за 3.000-часовни радни дан + храна, пише Земјоделие.мк портал.

После 35 година укрштања, измишљен је лук који не тера да плачеш

Нова брендирана сорта, слатки лук без суза, лансирана је у САД и УК. Нова сорта коју је развила компанија „БАСФ” стигла је на полице супермаркета у Немачкој прошле године, након што је била доступна потрошачима у Италији у децембру 2021. године.

Купци у Великој Британији и Француској добили су и нову сорту лука Соунион, која је доступна и у Канади и Шпанији. После више од 35 година гајења, укрштањем различитих сорти, настала је нова брендирана сорта црног лука која не расплаче када га сечете. Ова нова сорта има и друге карактеристике, саопштила је компанија.

Током година, многи људи су покушавали да пронађу начин да престану да плачу док секу лук, замрзавањем, урањањем у воду…

Драги читаоче,

Наш приступ веб садржајима је бесплатан, јер верујемо у једнакост информација, без обзира да ли неко може да плати или не. Због тога, да бисмо наставили са радом, тражимо подршку наше заједнице читалаца финансијски подржавајући Слободну штампу. Постаните члан Слободених Печата да помогнете објектима који ће нам омогућити дугорочне и квалитетне информације и ЗАЈЕДНО осигурајмо слободан и независан глас који ће УВЕК БИТИ НА СТРАНИ НАРОДА.

ПОДРЖИТЕ БЕСПЛАТНУ ШТАМПУ.
СА ПОЧЕТНИМ ИЗНОМ ОД 60 ДЕНАРА

Видео дана