ЦИВИЛНА конференција: Македонија у ЕУ, изазови и перспективе

Анна Цхупеска на Цивилној конференцији/Фото: ЦИВИЛ

Неколико професора и стручњака дебатовало је на конференцији коју је организовао ЦИВИЛ „#МКвоЕУ: Изазови и перспективе“.

Професорка Ана Чупеска је говорила о аспектима уставних промена које би требало да одмрзну процес европских интеграција.

„Најпожељније је одмрзнути преговоре са ЕУ, а да би се то десило морају се усвојити уставни амандмани, сви знамо. Како бисмо могли да отворимо Поглавље 23 и завршимо их, у смислу преговарања о основама са ЕУ“, рекла је професорка Ана Чупеска на конференцији „#МКвоЕУ: Изазови и перспективе“ у организацији Цивил.

Она је додала да кластер Фондација садржи све оно што је потребно за права припадника заједница, везано за критеријуме из Копенхагена, који су експлицитно наведени у преговарачком оквиру.

„Морате пратити јасно назначене правце који су додатно обрађени у погледу људских права и слобода из преговарачког оквира, а овде је један детаљ из њега веома важан, а то је акциони план за националну мањину, односно за права припадника грађана који припадају различитим заједницама, већ је припремљена са међународном и нашом стручношћу и заснива се на основним принципима, препорукама које су садржане у оквирној конвенцији од стране саветодавног одбора Оквирне конвенције за мањинска права при Савету Европе од препорука које је ЕЦРИ послала као и извештаја о напретку, тако да су то три релевантна документа, референце на основу којих је сачињен овај акциони план“, рекао је Чупеска.

Професорка је додала да треба спровести и све националне стратешке документе који се односе на равноправност, људска права и слободе у погледу интеграције, имплементацију стратегије за интеркултурализам, за Роме, антидискриминацију и др.

Цупеска је додао да је то основни минимум који треба урадити, али је изразио забринутост да ће политички субјекти занемарити ове суштинске ствари које су пред нама, као што је проблем са усвајањем уставних амандмана.

Професор Сефер Тахири се на конференцији осврнуо на јавни РТВ сервис, за који је рекао да није уравнотежен, већ да је више у служби опозиције.

„Имамо јавни РТВ сервис који, нажалост, није балансиран и као модел који је, опет кажем, парадоксалан, јединствен, стављен је, између осталог, у службу опозиције, а мислим да треба да буде уравнотежени јавни сервис“, рекао је професор Сефер Тахири на конференцији „#МКвоЕУ: Изазови и перспективе“ у организацији Цивил.

Он је додао да објављивање резултата анкете ИПИС-а показује стање јавног сервиса.

„Дакле, имамо одговоре из јавног сервиса у којима директорка каже да су анкету радиле две истраживачке установе. Излази један од позваних, Петар Арсовски, који каже да нисам била укључена у припрему анкете“, рекла је Тахири.

Професор је додао да јавни сервис не може ни да каже како се дошло до резултата анкете.

Професорка Катерина Колозова осврнула се на образовање, привреду и технолошке иновације које треба да донесу напредак земљи.

„Кластер 3 под називом „Инклузивни раст“ утиче на привреду и тим кластером ЕУ нам поручује да захтева иманентну везу образовања са индустријом, односно високим образовањем, захтева истраживачке универзитете, њихову директну везу са привредом и привредом. раст“, ​​рекла је професорка Катерина Колозова на конференцији „#МКвоЕУ: Изазови и перспективе“ у организацији Цивил.

Она је додала да је председница Европске комисије рекла и да је њена геостратешка предност економија заснована на технолошким, научним и другим иновацијама, у смислу напретка за трку са Кином и САД.

„Ако сте економски конкурентни, јер имате технологију са којом нико не може да се такмичи, постајете планетарно конкурентни, тако редефинисана Европа захтева да ми на Западном Балкану редефинишемо себе и средства која је за све нас доделила у новембру 2020. кроз ИПАРД 3 је да се престројимо на овај пут развоја и према овом концепту развоја“, рекла је Колозова.

Професор је додао да то још нико у региону не ради, али свака будућа влада треба да развија политику у том правцу.

Александар Новаковски, који је председавао радном групом за реформе изборног законодавства на конференцији "#МКвоЕУ: Изазови и перспективе", сматра да држава треба да створи услове за фер и демократске изборе и то нико не може порећи.

„Држава је створила услове за фер и демократске изборе, то је неспорно и нико не може порећи да, можда као никада до сада, видимо да свако може да изнесе своје кампање и своје мишљење и своје ставове и ко шаље више ТВ и медија тако да постоји нема ограничења у изношењу ставова“, рекао је Александар Новаковски и додао да ће избори бити демократски, али је додао да је могуће да ће излазност на изборима бити мала.

Поводом изборне тишине у уторак, дан уочи председничких избора, која ће важити само за њих, али не и за парламентарне, Новаковски је рекао да је то небулоза.

„Све земље се боре за цензус, за повећање цензуса зарад легитимитета изборног процеса и органа који се бирају. Нажалост, нисмо дошли у фазу да се може гласати путем поште, бар као први корак ако нисмо спремни за електронско гласање, али га нико није ни отворио и зато видимо из дијаспоре колико је ниско излазност је и колико је регистрованих рекао је Новаковски.

Национални координатор за Отворени Балкан и регионалне иницијативе Марјан Забрчанец истакао је да су Отворени Балкан и Берлински процес комплементарни и да припремају земље за чланство у ЕУ.

„Отворени Балкан и Берлински процес, морам да истакнем да су комплементарни једни другима, пре свега по својим циљевима, чак имају и сличне пројекте. У једној иницијативи започет пројекат, у другој је преузет и спроведен до краја и обрнуто, извучена су искуства и те две иницијативе су се допуњавале и најважније је можда да су у једној иу другој три земље идентичне“, рекао је Забрчанец.

Национални координатор Отвореног Балкана Марјан Забрчанец на Цивилној конференцији/Фото: ЦИВИЛ

Он је додао да иста Македонија, иста Србија и иста Албанија учествују и у Отвореном Балкану и у Берлинском процесу, те стога одбацује злонамерне спекулације да је Отворени Балкан требало да буде алтернатива Берлинском процесу или алтернатива Берлинском процесу. ЕУ.

„Обе иницијативе припремају земљу и регион за чланство у ЕУ. Ако нам је Берлински донео сарадњу младих преко РИЦО-а, Отворени Балкан нам је донео зелене траке на граничним прелазима како би превозници могли брже да пролазе и пословање у три земље боље. Ако нам је Берлински донео јефтинији роминг, Опен Балканс нам је донео бесконтактну електронску наплату путарине за бржи проток возила. Ако је Берлински донео признавање диплома и квалификација, Отворени Балкан је донео реализацију радних дозвола као услов за већу мобилност на тржишту рада“, нагласио је Забрчанец.

Он је додао да не може бити превише слободе и превише регионалне сарадње, али одустајање од регионалних иницијатива неће донети ништа ново осим нових зидова, нестрпљења, усијаних националистичких страсти и наратива, али и смањења економске активности међу државама.

Директор ЦИВИЛ-а Џабир Дерала говорио је о руском утицају у Македонији у политици и медијима, а самим тим и међу грађанима.

„Македонски олигарси имају блиске везе са Русијом, с обзиром на њихов значајан политички утицај и власништво над већином мејнстрим медија у земљи, руске кампање дезинформација имају неометан и неометан приступ македонском јавном дискурсу и имају способност да обликују јавно мњење, како наводи интереси Кремља, наравно“, рекао је Џабир Дерала из Цивил.

Он је додао да се против земље води и сајбер и информациони рат од почетка грађанског покрета за демократизацију, почев од 2013. године.

Од 2013. године када смо на локалним изборима у Скопљу видели олимпијске изборне кругове, завршавајући Шареном револуцијом, којој су претходиле бомбе из прислушкиваних разговора и пројекта 'Истина за Македонију'“, рекао је Дерала.

Он је додао да мора доћи до раскринкавања утицаја Русије у земљи и да би требало директније отворити мапе како Русија утиче на цивилни сектор у земљи.

„Проруске организације цивилног друштва често се ангажују у активностима које поткопавају политику оријентисану на Запад и јачају алтернативна гледишта о питањима као што су чланство у НАТО-у и интеграције у ЕУ. Пошто су ове грађанске организације често корисници западних грантова, за њихове активности се каже да су индиректно усмерене на критику владине политике или прикривање својих националистичких ставова и ставова уравнотеженим извештавањем о антируским наративима, све до онога што смо недавно видели и где постоји било је неколико значајних анализа урађених у земљи – негирање руског упада у земљу“, рекао је Дерала.

Драги читаоче,

Наш приступ веб садржајима је бесплатан, јер верујемо у једнакост информација, без обзира да ли неко може да плати или не. Због тога, да бисмо наставили са радом, тражимо подршку наше заједнице читалаца финансијски подржавајући Слободну штампу. Постаните члан Слободених Печата да помогнете објектима који ће нам омогућити дугорочне и квалитетне информације и ЗАЈЕДНО осигурајмо слободан и независан глас који ће УВЕК БИТИ НА СТРАНИ НАРОДА.

ПОДРЖИТЕ БЕСПЛАТНУ ШТАМПУ.
СА ПОЧЕТНИМ ИЗНОМ ОД 60 ДЕНАРА

Видео дана