Кијев је дуго тражио дозволу за употребу западног оружја дугог домета против Русије, а Москва је већ предузела мере предострожности у случају да те забране буду укинуте. Постоје јаке индиције да се САД и Британија припремају за неколико дана да укину забрану Украјини да користи ракете дугог домета против циљева у Русији.

Украјина већ има залихе ових ракета, али је ограничена на њихову употребу искључиво против руских непријатељских циљева унутар сопствених граница, односно за сада јој није дозвољено да делује на руској територији. Кијев недељама тражи дозволу од западних савезника који су донирали ове ракете да укину та ограничења како би могли да гађају циљеве у Русији.

Отворено се поставља питање зашто Запад оклева и шта би употреба ових пројектила могла да значи и у ком правцу би могла да усмери ток рата?

Шта је „олујна сенка“?

„Сторм Схадов” је англо-француска крстарећа ракета максималног домета око 250 километара. Французи то зову "скалп". Британија и Француска су већ послале ове пројектиле Украјини – али уз упозорење да Кијев може да гађа циљеве само унутар својих граница.

Они се испуштају из авиона и затим полако лете брзином звука, пажљиво пратећи терен, пре него што се спусте и детонирају високоексплозивну бојеву главу.

Олујна сенка се сматра идеалним оружјем за пробијање утврђених бункера и складишта муниције, попут оних које користи Русија у свом рату против Украјине. Али свака ракета кошта скоро милион долара, тако да се обично користи као део пажљиво планираних удара много јефтинијих беспилотних летелица које се шаљу унапред да збуне и замарају противваздушну одбрану, као што Русија ради са Украјином.

Коришћени су са одличним резултатима када је погођен руски штаб Црноморске морнарице у Севастопољу, што је Крим учинило несигурним за руску морнарицу.

Џастин Крамп, војни аналитичар и бивши официр британске војске, каже да се „Сторм Схадов показао као веома ефикасно оружје за Украјину, прецизно погађајући добро заштићене циљеве на окупираној територији“.

„Није изненађујуће што је Кијев тражио његову употребу у Русији, посебно за гађање аеродрома који се користе за нападе крстарећим бомбама, јер су недавно ометали продор на украјинску линију фронта“, каже он.

Зашто их Украјина управо сада тражи?

Украјински градови и линија фронта били су гађани свакодневним руским бомбардовањем. Многе ракете и крстареће бомбе које изазивају пустош на војним испоставама, стамбеним блоковима и болницама испаљене су из руских авиона дубоко у самој Русији.

Кијев се жали да због тога што му није дозвољено да гађа базе из којих су покренути ови напади, изгледа да је приморан да води овај рат са једном руком везаном иза леђа, што руске војне ваздушне базе чини боље заштићеним од украјинских цивила.

Украјина је развила сопствени иновативни и ефикасан програм дронова великог домета. Напади дронова повремено успевају да ухвате Русе неспремне и досегну стотине километара унутар Русије.

Али они могу да носе само мали терет експлозива и већина њих је откривена и пресретнута. Кијев тврди да ако жели да потисне и неутралише руске ваздушне нападе, потребне су му ракете дугог домета, укључујући „Сторм Схадов“, али и слични системи, укључујући амерички АТАКМС, који има још већи домет од 300 километара.

Зашто је Запад до сада оклевао да дозволи употребу ових пројектила?

Вашингтон је забринут да, иако су се све црвене границе Владимира Путина до сада испоставиле као празна блефова, ако Украјини да дозволу да ракетама послатим са Запада погоди циљеве дубоко унутар руске територије, то ће довести до ескалације и отворити могућност да је Русија жестоко узвратила.

У Белој кући страхују да би тврдолинијаши у Кремљу могли да инсистирају да одмазда буде у облику удара на транзитне тачке за ракете на путу ка Украјини, као што је ваздушна база у Пољској.

Уколико дође до овог сценарија, Запад ће бити приморан да се позове на члан 5 НАТО-а, што би значило да је алијанса у рату са Русијом.

Још од почетка руске инвазије на Украјину у пуном обиму 24. фебруара 2022., циљ Беле куће је био да Кијеву пружи што је могуће већу подршку без увлачења у директан сукоб са Москвом, што би могло да послужи као увод у незамисливо: разорна размена ватре са нуклеарним оружјем.

Међутим, Бела кућа је обавезала Украјину да употреби ракете послате са Запада против циљева на Криму и четири делимичне области које је Русија нелегално припојила 2022. године.

И док Москва ове регионе сматра делом своје територије, ни САД ни међународна заједница не признају то право.

Шта би ракете могле да промене?

Многи сматрају да је помоћ и дозвола за коришћење ових пројектила дошла „прекасно, премало“.

Кијев је дуго тражио дозволу да користи западно оружје дугог домета у Русији, остављајући простор Москви да предузме благовремене мере предострожности у случају да те забране буду укинуте.

Померио је бомбардере, пројектиле и део инфраструктуре која их подржава дубље на руску територију ван домета ових пројектила, даље од границе са Украјином и ван домета „олујне сенке“.

Међутим, неки војни аналитичари такође кажу да, иако је руска противваздушна одбрана од тада еволуирала да се супротстави претњи „олујне сенке“ у самој Украјини, тај задатак ће бити много тежи с обзиром на обим руске територије која сада може бити нападнута.

„То ће закомпликовати војну логистику, команду и контролу и ваздушну подршку, па чак и ако се руски авиони повуку дубље иза украјинских граница како би избегли ракетну претњу, и даље ће се суочити са изгубљеним временом и већим трошковима након првог удара. линија фронта“.

Метју Савил, директор војних наука на Краљевском институту за здружене службе, верује да ће укидање забране донети две главне предности Украјини.

Прво, може да "откључа" други систем, АТАКМС. Друго, представљаће дилему за Русију где да постави ту драгоцену противваздушну одбрану, за коју тврди да ће олакшати упад украјинских дронова.

Када се све каже и уради, мало је вероватно да ће Олујна сенка променити ток рата, закључује Савил.