Бура око кредита из Мађарске дигла се чим је Христијан Мицкоски постао премијер: одакле је, да ли је новац Кинез, колика је политичка тежина. Мицкоски је на овај квиз одговорио са: да, не, видећеш, није из Кине...

Званична информација је да је реч о 500 милиона евра. Кредит ће се повлачити једном трансакцијом, а рок отплате је 15 година, укључујући грејс период од три године. Каматна стопа је фиксна и износи 3,25 одсто. Кредит ће се отплаћивати у 24 полугодишње рате. Сада имамо нови квиз – колику ће камату заиста платити компаније и, што је још важније – ко ће плаћати камате, компаније или људи. Коначно, колика ће укупна камата бити плаћена на овај мађарски кредит?

Теоретски, изгледа једноставно – 250 милиона евра иде на општинске пројекте, 250 милиона евра на предузећа, али са којим каматама? За њих је без држављанства да узму новац и онда преговарају о детаљима. Популистичка власт жели да у колективно памћење уклеше ниску камату од 3,25 одсто, по којој, реално, не бисмо могли да се задужујемо на међународном финансијском тржишту.

У међувремену пљуштају изјаве. Напори се крећу у правцу да камата за предузећа буде иста као она којом је Македонија узела кредит од приватне мађарске банке. Министарка финансија Гордана Димитриеска-Кочоска рекла је да је каматна стопа договорена са банкама, али остаје да се преговара о року отплате, јер банке имају политику да рок отплате буде од 7 до 10 година, а не период од 15 година у коме се отплаћује кредит.

Много тога око интересовања је „изгубљено у преводу“. Министарка је рекла да држава може да субвенционише целу камату, или половину... Затим је рекла да банке морају да наплате ризик. Затим – да је тај ризик одвојен од уговорене камате од 3,25 одсто (зар није камата и за ризик?!). Тако је почело да се ставља у игру додатних 3,25 одсто, односно камата по којој ће пословне банке давати кредите предузећима биће до 6,5 одсто. Многи ће вам рећи да под тим условима добро оцењене компаније могу лако да добију кредит сада, само не на 15 година. Зато ће држава субвенционисати, у потпуности или половично.

Смешна каматна математика показује да ће држава сама себи плаћати 3,25 одсто камате на 500 милиона евра повучених из мађарског кредита, па ће субвенционисати најмање 3,25 одсто камате на кредит који дају пословне банке. Зашто да се плаћају камате предузећима из буџета у којима учествују сви грађани? Замислите фирму која има милионски профит (у еврима, наравно), а да народ плаћа камате. Одбрана економиста је да ће тако компаније улагати, развијати се, моћи да исплаћују веће плате и да ће се на крају све то вратити у привреду и буџет. Али по тој логици – нека ми неко плати камату! А моји већи трошкови ће се вратити у буџет.

Друго питање је висина камата које банке наплаћују, о чему не желе ни да говоре у јавности. Бадиала позива новинаре да нешто јавно кажу. Они су у својој зони удобности. Течно, затим превише течно. И поврх тога, ово није новац из њиховог буџета, већ им је дат од државе само да деле и зараде. Истина, треба да врате Развојној банци онолико колико су добили – 250 милиона евра, без обзира да ли неко неће вратити узети кредит. Председник Привредне коморе Бранко Ажески позвао је банке да не претерују са каматама, а премијер Мицкоски их је позвао да буду патриотски настројени, уместо да седну и разговарају са банкама пре договора о кредиту. На страну проблем са расподелом новца када су у питању општине у којима су начелници из редова опозиције.

На прагу је још један кредит Мађарске, опет у износу од 500 милиона евра. Дакле, нове невоље. Можда сада Влада неће потценити интелигенцију грађана и унапред припреми терен.