Македонски туристи у Шенгђину, Албанија, Шуто Море, Црна Гора су безбедни и настављају свој одмор, брифинг за Слободна штампа из неколико агенција које тамо имају госте. Пре неколико дана у Шењину је изгорео бар и троспратница, на срећу није било повређених. Део туриста и становника, који су се налазили у близини пожара, евакуисан је, а примећено је и да део туриста масовно напушта град.

Из наших агенција поручују да нема потребе за ширењем панике и да наши суграђани не треба да се устручавају да оду на летовање из безбедносних разлога. А отказивања аранжмана за Црну Гору нема, додају туроператори. С друге стране, пожар који је захватио Дојран испразнио је град, иако је ситуација стављена под контролу.

Љупчо Јаневски, бивши директор Агенције за промоцију и подршку туризма за наш лист, каже да пожари генерално негативно утичу на туризам, па су потребне јасне и умирујуће поруке локалних и државних власти да покажу да ни на који начин не угрожавају туристичку понуду. , који остаје чврст, квалитетан, разнолик и одржив.

- Овакве појаве шаљу општу и лошу слику о земљи у безбедносном смислу. Зато треба јасно и гласно поновити да нашим туристичким центрима не прети ватрена стихија и да туристи треба да буду мирни. Очекујем умирујуће тонове локалне и државне власти и бржу и правовремену реакцију како би се спречио потенцијални одлив туриста. Оно што је позитивно у свим овим немирима је то што немамо отказивања за већ договорене турнеје – додаје Јаневски.

Према недавном истраживању Европске комисије за путовања (ЕТЦ), само седам одсто испитаника рекло је да им је екстремно време највећа брига за одмор. Чак 82 одсто испитаника у истраживању Еуробарометра изјавило је да би били спремни да промене своје путничке и туристичке навике како би подржали одрживији туризам, на пример конзумирањем локалних производа (55 одсто), одабиром еколошки прихватљивих превозних средстава ( 36 одсто), издвајајући више за заштиту животне средине (35 одсто) или за добро локалне заједнице (33 одсто). Међутим, фактори животне средине били су међу најмање важним индикаторима према којима су туристи бирали дестинацију: културна понуда (44 одсто), природне лепоте и цене (по 43 одсто), затим доступне активности (30 одсто), лак приступ (24 одсто) , као и информације о здрављу и безбедности (20 процената) и пракси заштите животне средине (15 процената).

- Туристичка привреда је тек почела да се опоравља од пословне катастрофе изазване пандемијом, па нам овакве сцене не иду у прилог. Међутим, шумски пожари широм света су јасан сигнал да ће туроператори морати да прилагоде своју стратегију будућим топлотним таласима – истиче Јаневски.

Бивши директор АППТ-а оцењује да су пред новим Министарством културе и туризма велики изазови. Он очекује да ће туризам у 2028. години донети 1 милијарду америчких долара и више од 4,5 милиона ноћења у Македонији.

- Да ово не би била само жеља, потребно је узети у обзир велики број пројеката дигитализације, туристичке инспекције, туристичке полиције, стратешких развојних пројеката туризма, новог инвестиционог циклуса, новог модела субвенција, и све ово треба да се гради на већ постављеним примерима. Платформа за дигитализацију у туризму и модел субвенционисања домаћих туриста донети су на седницама владе 2022. и 2023. године, али још увек нису спроведени, углавном због непостојања политичке визије туризма. Стога је логичан пад домаћих туриста, јер постајемо неатрактивна дестинација у односу на регион. Наше агенције тренутно немају скоро никакав мотив да изнајмљују смештајне капацитете код куће или продају викенд аранжмане - каже Јаневски у интервјуу за Иновативност.мк.