Функција Улија Греча звучи бирократски: федерални полицијски комесар. Њега је овог марта именовао Бундестаг, тако да има мандат највишег немачког демократског тела. Греч је био члан СПД-а, али је вратио мандат да би био потпуно самосталан у свом деловању. Није у саставу полицијских структура, нити у Министарству унутрашњих послова.

Сам Греч је био полицајац 21 годину. Сада је контакт особа у случајевима дискриминације у Федералној полицији и Федералној криминалистичкој служби. Уколико се тужба покаже оправданом, последица може бити и отказ, наравно одлуком послодавца или суда.

Убрзо након именовања, Греч се представио новинарима и био изненађен што је одмах имао много посла: свакодневно стижу три до четири пријаве, трећину случајева пријављује сама полиција, две трећине долази од грађана.

Његов мандат траје 5 година и каже да му је задатак да ствара поверење у рад полицијских службеника.

Проблем је у проналажењу сарадника

Греч би желео да има разноврстан тим сарадника: „Потребан ми је неко тамне пути, неко арапског порекла, идеално неко из ЛГБТИК заједнице.

Он жели тим људи „који су и сами били изложени дискриминацији или припадају групи која је посебно јако изложена дискриминацији“.

Такве сараднике и даље тражи: од 18 радних места, 10 је попуњено, али из ЛГБТИК заједнице и даље нема никога. Ту већ постоји проблем: све послове могу добити само лица која испуњавају прописе о запошљавању државних службеника.

Међутим, Греч жели да саслуша све притужбе: већ је договорио састанак са Абдуом Рахимеом Дијалом, који је на челу Интеракције за политику дијаспоре (ДПИ) и који је до сада решавао притужбе на рад више од 60.000 федералних полицајаца.

"Одједном су ме напала три полицајца"

И сам Дијало има искуства са полицијским насиљем: 1998. године, као студент, џогирао је на главној железничкој станици у Дизелдорфу када се изненада нашао испружен на земљи.

„Три полицајца су ме држала на земљи, нисам имао ваздуха, бескрајне болове – а пре свега понижења и трауме“, сведочи Дијало. "А једини разлог је био - имам црну кожу."

Када је полиција утврдила да је немачки држављанин и да није починио никакав прекршај већ је само у журби, физички су га одгурнули и рекли му да оде.

„Покушао сам да се жалим, али ништа није било од тога.

Био је још млад и у шоку. Коме би се могао обратити? У међувремену, још увек има много саветовалишта, каже: „Свакако бих данас урадио ствари много другачије“, каже Дијало.

Структура савезне полиције у Немачкој

И тај инцидент показује да у Немачкој постоји огромна потреба за институцијом надзора, али проблем је и сама структура полиције у овој земљи: Греч је задужен само за полицију која ради на савезном нивоу – која, између осталог, надгледа безбедност граница, железничке станице и аеродроме, а посебно одељење је одговорно за безбедност немачког парламента.

Али највећи део посла обавља полиција у 16 ​​немачких држава, а само 8 има комесаре сличне Греху.

Још горе: само у државама Рајнланд-Палатинат и Шлезвиг-Холштајн тамошњи омбудсмани за борбу против дискриминације имају овлашћење да у потпуности провере акте државног тужилаштва и полиције, а град-држава Берлин је једини где омбудсман може спровести истрагу у случају притужбе.

Проблем је и језик: практично нигде нема званичника који говоре стране језике, али у неколико покрајина се планира да се то промени.

Обука полицијских службеника

Политиколог и правни стручњак Хармут Аден је професор на Универзитету за економију и право у Берлину и бави се темом дискриминације већ петнаест година. Истиче да се у том периоду много тога догодило и да већ има много научних истраживања, као и званичних извештаја:

Пре 15 година било је табу уопште говорити о полицији и расизму током полицијске обуке и едукације.

Данас је то и доказ да су млади људи у полицијским школама много критичнији него пре 10, 20 година. И то зато што познају тему из сопственог искуства, јер је полиција постала много разноврснија, каже Аден.

Често је ћутљив и стрпљив

Стручњаци се слажу да је тешко проценити колико су расизам и други облици дискриминације распрострањени у полицији.

Омбудсман за дискриминацију у граду-држави Бремен, Сермин Ридел, објашњава да чак и жртве ретко и невољно пријављују такво понашање.

„За нас је велики изазов да допремо до људи и охрабримо их да нам испричају своју причу“, каже представник Бремена.

Расизам – десничарски екстремизам

Ридел стога позива на свест да расизам није само синоним за десничарске екстремистичке мреже. Почиње тамо где потпуно несвесни и ненамерни обрасци деловања или размишљања могу да доведу до тога да полицијске акције имају расистички ефекат.

Укључује неосноване личне провере засноване на боји коже или другим спољним карактеристикама, познатим у техничком жаргону као „расно профилисање“.

Хартмут Аден описује ово полицијско понашање као „класичан” пример расизма. Такве контроле су врата „многих субјективних перцепција, укључујући предрасуде“, каже стручњак. Погођени могу контактирати пуномоћнике на покрајинском, а сада и на савезном нивоу.

Извор: Деутсцхе Велле/ Аутор: Марцел Фирстенау