Рокенрол, жанр који је револуционисао популарну музику, појавио се средином 20. века и брзо је постао одлучујућа сила у мејнстрим култури. Његова трансформација из локалног феномена у глобални жанр постала је убедљива прича о културној еволуцији, технолошком напретку и друштвеним променама.

Рокенрол је настао у Сједињеним Државама касних 40-их и раних 50-их, ослањајући се на мешавину ритам и блуза (Р&Б), кантри, џеза и госпел музике. Пионирски уметници као Чак Бери, Мали Ричард и Фатс Домино одиграо кључну улогу у обликовању звука и стила рокенрола. Шездесетих година прошлог века рокенрол је еволуирао у различите поџанрове, одражавајући и утичући на шире културне промене тог времена. Британска инвазија, предвођена бендовима попут Битлси и Тхе Роллинг Стонес, представио је нови талас рок музике публици широм света. Битлси су, посебно, направили револуцију у жанру својим иновативним писањем песама и студијским техникама, постављајући нове стандарде за оно што би рок музика могла бити. Ово доба је такође означило почетак интеграције рока у ткиво популарне културе. Музички фестивали попут Вудстока постали су симболи контракултурних идеала једне генерације, а рок музика је постала синоним за побуну младих и најављујући велике друштвене промене. Повезаност жанра са растућим покретом контракултуре и његовом улогом у артикулисању друштвених питања додатно су учврстили његов статус главног тока.

Путовање рокенрола од корена у ритам и блузу до статуса глобалног мејнстрим феномена постало је сведочанство његовог иновативног духа и културне резонанције. Комбинацијом револуционарних уметника, технолошког напретка и културних промена, рокенрол је заузео трајно место у аналима историје музике и друштва. Њена еволуција одражава и одражава шире друштвене промене и наставља да значајно утиче на обликовање пејзажа савремене музике и мисли. Сећате ли се Пинк Флојда, њиховог албума „Тхе Валл“ и пада Берлинског зида као увода у данашњу Европу?

Где смо били и где смо у том светском феномену? Наш јужнословенски крај није био и није изузетак од овог светског тренда. Још у време социјализма, касније са распадом наше заједничке државе, рокенрол је вршио широк друштвени утицај на промоцију слободе говора (Б. Ђорђевић - "за идеале, будале..." и други стихови), друштвена критика (Б. Дугме – „Пола баук полу кружи пола Европе“, "Хлеб и со" - "Као какао" - "све је мутно - као какао"..., Bajaga - "Каква света влада, хипици у 50." ), са антиратним покретом и покушајем помирења зараћених балканских народа („Римтутитуки“ – састављена од М. Младеновић ЕК, Цане од "Партибрејкерси", чавка од „Ех. оргазам" и други бендови). То нису мале ствари.

Нико није могао ни помислити да ће овај музички правац постати један од главних друштвених коректива и његов непоколебљиви критичар, чак и наставно средство (ван Гог из Београда – песма „Коло” написана на основу В.С. Караџић уврштен је у читанку за основну школу у Републици Црној Гори). Поред тога, Јулес Ван Гогх - на свим својим концертима истиче да не треба гледати ријалитије, већ читати добре књиге и слушати квалитетну музику. Као шлаг на сваком концерту, младог човека „нуди“ му публика, која у рокенрол ритму остварује нову животну радост и универзалну поруку која гласи – љубав, мир, слобода , напредак. Рокенрол у поређењу са другим музичким жанровима који иритирају наша чула и укус (ван џеза) делује као оличење пристојности и праве уметности.
Код нас још увек има идеалиста као Гуру Харе Банд и Igor Džambazov, Мики Јовановски Јафер, "Хлеб и со", Идриз Амети и "БЛЛА, БЛЛА, БЛЛА", Васцо БУМБИКС, „Шифра 369“, "Фаултин" и неколико других.

Данас се на многим универзитетима у свету рокенрол изучава као друштвени феномен кроз призму различитих музичких композиција, порука, бендова, који су из темеља променили свет на боље. Рокенрол остаје виталан и утицајан жанр популарне културе. Иако је његова мејнстрим доминација можда нестала са порастом дигиталне музике и платформи за стриминг, рок наставља да инспирише публику широм света, као и код нас. Надамо се да тај талас неће заобићи Македонију. Волео бих да верујем да код нас рокенрол није мртав, иако дише на шкрге.

Аутор је директор и медијски директор "Слободених пећата"