Примена система „безбедног града“, новчане казне и затворске казне за „необзирну вожњу“, одузимање возила, провере на лицу места, аутоматско снимање нерегистрованих возила, повезивање система МУП-а, судова и тужилаштава за брзо санкционисање... али породица, као што је то што је и фактор ризика, треба да буде и фактор превенције, а самим тим и некултура у саобраћају.

Ово су неке од порука са јавне расправе о потреби измена закона у циљу јачања безбедности саобраћаја, која је јуче одржана у Скупштини у оквиру Одбора за политички систем и међунационалне односе.

У дискусији су учествовали представници МУП-а, Министарства правде, Републичког савета за безбедност путева, судија, јавних тужилаца, невладиних организација, медија и других друштвених актера. Ниједан посланик није учествовао, а његов наставак, који ће донети закључке, биће накнадно заказан.

Министар правде Игор Филков обавестио је да министарства правде, унутрашњих послова, судије Одељења за прекршаје Кривичног суда у Скопљу и професори универзитета раде на интензивном спровођењу нових законских измена и допуна Закона о прекршајима, као и Закона о безбедности саобраћаја на путевима. У контексту овог процеса формирана је радна група за допуну законских решења, са посебним освртом на смањење броја саобраћајних незгода.

– Нове измене Закона о прекршајима обухватиће: Посебан поступак за прекршаје из области безбедности саобраћаја на путевима, који ће се примењивати на прекршаје откривене путем електронских система, као што је систем „безбедни град“. Овај систем ће омогућити брзо и тачно утврђивање прекршаја, чиме ће се смањити број незгода и обезбедити бржи одговор надлежних. Овом новином предвиђени су кратки рокови за поступање пред судом, што ће убрзати процес правосуђа, најавио је министар правде.

За насилнике који се по трећи пут појаве на суду, а у случају тежих прекршаја, попут вожње под дејством алкохола или прекорачења брзине, суд ће, каже, изрећи санкцију која подразумева и одузимање возачке дозволе. То ће значити да возач неће моћи да добије нову возачку дозволу док не прође годину дана од правоснажности пресуде.

Министар унутрашњих послова Панче Тошковски нагласио је да случај Фросине Кулакове подсећа на горку истину да смо током 2024. године у саобраћајним несрећама изгубили 142 живота.

Један од проблема у безбедности саобраћаја је огроман јаз између броја пријављених и осуђених прекршилаца. Овај систем компромиса и полуправде мора бити разбијен и мора се увести систем ефективне контроле и строгих санкција, посебно за понављаче.

-Ово захтева институционално умрежавање које омогућава благовремену и ефикасну размену података. Зато као влада радимо на хитној дигитализацији и интероперабилности система како би сви подаци аутоматски били доступни институцијама како нико не би могао да побегне од одговорности. Ово није само административна промена већ фундаментална реформа која ће донети истинску ефикасност и транспарентност система. Али ако желимо истинску ефикасност, морамо погледати у себе. Запитајмо се колико нас седне за волан након што попије неколико чашица алкохола. Колико људи вози брже од дозвољене, колико људи убрзава када се на семафору упали жута уместо кочења, колико се очева са поносом хвали да су им синови научили да возе аутомобил пре полагања возачког испита, колико нас, када направимо прекршај, прво тражи другара који ће им поништити карту, каже министар.

Фокус не сме бити само на законима, на пооштравању казни, већ на изградњи система који ће, како је рекао, омогућити конкретно елиминисање некажњивости. Он је истакао да је неопходно обезбедити да се санкције спроводе доследно и континуирано, а не само периодично током појачаног деловања МУП-а када се повећа фокус јавности, што се може постићи дигитализацијом и аутоматизацијом.

Републички савет за безбедност, како је указао његов председник Горан Ангелковски, руководећи се статистичким подацима о броју саобраћајних незгода, њиховим узроцима и последицама, сматра да је неопходно појачати казнену регулативу, увести негативне поене за теже прекршаје који ће се изрицати кумулативно, а не као замена за изречену казну, повећати ефикасност казнених поступака, унапредити утицај града као фактора брзине, као и утицаја на брзину кретања казнени поступак.

– Одређене теже случајеве из области саобраћаја треба сматрати кривичним делима, пре свега прекорачење брзине преко 70 км у насељеним местима, односно преко 100 км ван насељеног места, вожњу под дејством алкохола преко 2 промила, или под дејством дрога, без положеног саобраћајног теста и друге теже случајеве, као и пооштравање казнене политике за непоштовање уређења брзине саобраћаја на местима где је Ангелков прописао непоштовање брзине саобраћаја. За таква дела предлажу привремено или трајно одузимање возила као предмета кривичног дела.

Породица је темељ превенције безбедности саобраћаја, каже професорка права Гордана Лажетић, која је данас говорила на јавној расправи. Према њеним речима, из анализе коју су урадили, породица је фактор превенције, али и фактор ризика, те стога образовање треба да допуни оно што породици недостаје. Општи недостатак културе, истиче она, огледа се и у некултури и у саобраћају. Када је у питању институционални проблем, Лажетић сматра да би требало да постоји контрола ауто-школа и технички прегледи возила, а указује и на проблем који имамо са јавним превозом који би користили људи који немају дозволе.

И директорка Психијатријске болнице Славица Арсова сматра да се саобраћајна култура од малих ногу учи у породици и вртићима. Она сматра да су проблеми системски, али истиче да и поред говора о унапређењу система, ако људи који су део тог система не примењују законе како треба, систем неће функционисати и насиље ће се вратити. Поред пораста саобраћајних незгода, она указује и на повећан број случајева насиља у породицама, међу партнерима... Поред алкохола се, каже, конзумирају и дроге које се код нас могу наћи јефтино, па се насиље не дешава само када је неко под дејством алкохола. Арсова истиче да се превенцији, подучавању културе безбедности и ненасиљу деца уче од малих ногу, па и у вртићу. Али родитељи су ти који шаљу кључне поруке.

Иницијатива за јавну расправу прати случај Фросине Кулакове, 22-годишње девојке из Неготина која је прегажена 29. јануара на пешачком прелазу у Бул. „Партизански одреди“ двадесетогодишњег Васила Јованова из Скопља. Двадесетогодишњем Скопљанину осумњиченом за Фросину смрт одређен је притвор од 20 дана, а раније је био оптужен за кривична дела за другу саобраћајну несрећу и за неовлашћено коришћење дрога.