Истраживање квалитета ваздуха у јавним школама и вртићима спроведено у пет општина (Гостивар, Струга, Куманово, Струмица и Кавадарци) показало је да је проблем сличан оном са амбијенталним ваздухом јер је прекорачена дозвољена граница суспендованих чврстих честица, али остали загађивачи, као што су гасови и биоаеросоли, били су у прихватљивим границама. За разлику од спољашњег загађења, постоји више могућности за решавање проблема унутрашњег загађења.

Истраживање је део пројекта за решавање проблема загађења ваздуха у поменутих пет општина, који спроводи УНДП и уз финансијску подршку Шведске. Резултате је изнео професор са Универзитета у Штипу Дејан Мираковски, који је медијима рекао да су у периоду од скоро годину дана, према методологији коју препоручује Светска здравствена организација (СЗО), успели да анализирају квалитет ваздуха. у просторијама у којима бораве деца и ученици.

Он је истакао да генерално нема директне везе између спољашњег и унутрашњег ваздуха и да зими, када су напољу екстремно високе концентрације, нема продора у унутрашњи ваздух јер је данас боља изолација и зграде су енергетски ефикасан. Ипак, током зиме су мање концентрације у затвореном простору, али су током лета концентрације штетних честица веће у затвореном него на отвореном.

– У просеку скоро дупло премашујемо препоруке СЗО, па је неопходно предузети мере које би услови у школама и вртићима учинили здравим и безбедним за децу и наставнике. Генерално, удишемо загађен ваздух, и изнутра и споља, при чему нам вероватно већи проблем представља ваздух у затвореном простору јер се, посебно у зимском периоду, дуже задржавамо унутра него напољу, рекао је Мираковски.

Међутим, за разлику од проблема загађеног ваздуха напољу, постоји много решења за ваздух у затвореном простору – од модерних система за вентилацију до једноставних самосталних система за филтрирање ваздуха, који, како је рекао, могу да смање 80-90 одсто концентрације суспендованих честица.

Добри и брзи резултати, према Мираковском, могу се постићи најједноставнијим хигијенским мерама – чешће брисањем, коришћењем обуће или одеће само за унутрашњи простор, а не задржавањем на спољној одећи.

На питање у којој је од пет општина обухваћених пројектом загађење највеће у школама и вртићима, он је одговорио да су налази слични у свих пет.

- Нема разлике између хладног и топлог годишњег доба, као ни амбијенталног ваздуха, а вредности су сличне, крећу се од 42 или 43 до негде око 80 микрограма по кубном метру, просечне концентрације и ПМ 2,5. Максимум је 25 за осам сати ваздуха у затвореном простору, амбијенталне и унутрашње вредности су различите, додао је Мираковски.

Према ријечима шведског амбасадора Амија Ларссона Јаина и сталног представника УНДП-а Армена Григорјана, налази истраживања помоћи ће пет градова у рјешавању проблема.

- Верујемо да сваки корак на овом путу гради покретачки замах ка постизању промена. Захвални смо општинама Кавадарци, Струмица, Гостивар, Куманово и Струга на суфинансирању ових планираних инвестиција у укупном износу од скоро милион евра, рекао је амбасадор Шведске.

Григорјан је нагласио да загађење ваздуха утиче на здравље и продуктивност на радном месту.

- До сада је наша иницијатива спроведена у шест општина у којима је испитиван квалитет унутрашњег и спољашњег ваздуха, а отворени смо за сарадњу са другим општинама и са другим државним органима на централном нивоу, додао је представник УНДП.

Министар здравља Арбен Таравари, у вези са суочавањем са загађењем у земљи, указао је да је Влада донела пројекат Министарства, који би требало да буде оперативан до краја следеће године.
– Реч је о 10 болница у којима ће стандардно грејање бити замењено на мазут и нафту, а биће укључени и начини грејања који не загађују ваздух. Влада учествује, али имамо и донације невладиних организација. Надам се да ће овај пројекат много помоћи, рекао је Таравари.

Он је истакао да загађен ваздух посебно штети угроженим категоријама људи, а рекао је и да у земљи имамо довољно објеката да покријемо пацијенте (и деце и одраслих) са плућним обољењима.

Према речима министарке просвете и науке Весне Јаневске, квалитет ваздуха је изузетно важан, посебно у школама јер, како је рекла, утиче на психофизички развој ученика, њихову способност размишљања, концентрације, креативности, али утиче и на учитељи.

– Држава мора да ради на побољшању услова живота и рада у читавој средини, али наравно и интензивно у школама. У том правцу радимо на енергетској ефикасности школа за смањење емисије угљен-диоксида. Наравно, радимо и на промени система грејања, али оно што је такође веома значајно, радићемо и на едукацији за очување животне средине, рекла је Јаневска.

Ђоко Велковски, заменик министра за социјалну политику, демографију и омладину, рекао је да је ово алармантан проблем, о чему сведочи и велики број хоспитализоване деце са плућним и респираторним обољењима.

- Сви заједно треба да скупимо снаге и направимо конкретан план и кренемо у борбу против загађеног ваздуха и како да смањимо тај утицај, пре свега, међу нашим најмлађима, рекао је Велковски.

Он је истакао да Министарство социјалне политике, демографије и омладине даје блок субвенције за вртиће на локалном нивоу и тим средствима, како је рекао, могу да набаве пречистаче ваздуха.

- Као министарство, у новом буџету ћемо сагледати могућност да директно помогнемо да се ово питање реши, макар на минималном или локалном нивоу, што није решење, али можда нека превенција у овој ситуацији, додао је Велковски.