Проблем са мигрантима и њиховом прилагођавањем у друштву остаје главна политичка тема у Аустрији, али ни економски и социјални проблеми не заостају, наглашавајући потребу за свеобухватним приступом у решавању кључних питања, показује годишње истраживање агенције Ипсос.

Миграције су и даље тема број један у аустријском јавном дискурсу. Више од 40 одсто испитаника истиче ово питање као најважније. Забринутост је изражена у различитим сегментима друштва, али са посебно високим процентом код старије популације и грађана из руралних средина. Грађани верују да је интеграција спор процес и да захтева више ресурса него што је тренутно доступно. Питања као што су учење језика, запошљавање и културна адаптација често се наводе као изазови.

Стиче се утисак, често поткријепљен медијским наративима, да миграције могу допринијети порасту криминала, иако истраживања показују да су такви закључци често преувеличани. Систем социјалне помоћи, образовања и здравства, према мишљењу грађана, већ ради на граници капацитета, што додатно појачава осећај несигурности. Миграције су постале централно питање десничарских партија у Аустрији. Слободна партија Аустрије је искористила ову забринутост да ојача свој утицај, уз реторику за строже граничне контроле и смањење плаћања социјалног осигурања за мигранте.

Инфлација и раст цена основних производа главни су економски проблеми за 35 одсто грађана. Након пандемије Цовид-19 и глобалних поремећаја у ланцима снабдевања, аустријска привреда се суочава са додатним изазовима, као што су високе цене енергије и смањена куповна моћ грађана. Растуће цене хране и станова посебно погађају породице са средњим и ниским примањима. Ова група се осећа финансијски угрожено, што доводи до незадовољства актуелном економском политиком. Млади испитаници често наводе да се суочавају са потешкоћама у проналажењу стабилних и добро плаћених послова. Већина испитаника сматра да постојећи социјални програми нису адекватни за суочавање са растућим економским изазовима. Економска неизвесност повећава друштвену поларизацију. Они са вишим примањима мање осећају последице инфлације, а они са нижим примањима често су принуђени да се ослањају на помоћ породице или државе.

Проблеми у здравственом сектору и социјалном осигурању трећи су на листи забринутости Аустријанаца. Око 25 одсто испитаника изражава незадовољство због преоптерећености здравственог система и недовољних улагања у социјалне услуге.

Недостатак лекара, посебно специјалиста, изазива фрустрације. Аустрија се, као и многе друге европске земље, суочава са старењем становништва, што ствара изазове за одрживост пензијских фондова. Медицински радници се често суочавају са прековременим радом, што доводи до пада квалитета услуга. Испитаници су истакли потребу за повећањем улагања у здравствени сектор, већом подршком радницима у социјалним услугама и реформом пензионог система како би се осигурала дугорочна стабилност.

Анализа резултата показује јасне разлике у перцепцији проблема између различитих делова Аустрије и старосних група. У руралним срединама доминирају миграције и економска несигурност као главне теме, а у урбаним срединама се истичу теме попут екологије и образовања. Старија популација је више забринута за социјалну сигурност и миграције, а млађи испитаници чешће истичу забринутост око запошљавања и становања.