Центар за друштвене иновације „Блинк 42-21“ и Македонска мрежа биоскопа организовали су први састанак у оквиру пројекта „Европски филмски изазов“, а догађај је окупио професионалце из домаће филмске индустрије, биоскопске излагаче и представнике филмских фестивала.

Пројекат „Европски филмски изазов” је алат за развој нове публике са циљем промоције европског филма међу љубитељима биоскопа, а у нашој земљи га спроводи Центар за друштвене иновације „Блинк 42-21”. Зорица Велковска је суоснивач Центра за друштвене иновације „Блинк 42-21“ где више од 14 година, заједно са малим, али изузетно мотивисаним и посвећеним тимом, развијају иновативна решења за друштвене изазове са којима се суочавамо. .

Она је неуморни оптимиста, технолошки ентузијаста, визионар за иновације које воде ка напретку, просперитету и срећи у заједници и стални протагониста да су Македонији потребне приче о успеху! Једна од тих прича је и реализација пројекта „Европски филмски изазов”.

У оквиру пројекта Еуропеан Филм Цхалленге одржали сте индустријски догађај за развој нове филмске публике. Којим поводом и у коју сврху је одржана манифестација?

– Манифестација „Индустријска сарадња – ТХИНК АУДИЕНЦЕ“ одржана је у оквиру пројекта „Европски филмски изазов“ (Еуропеан Филм Цхалленге – ЕФЦ), који обједињује индустрију и публику из 13 европских земаља у паневропску заједницу која слави и промовише европску филм.

У блиској сарадњи са релативно младом иницијативом за македонску мрежу биоскопа, догађај је окупио професионалце из филмске индустрије, биоскопске излагаче и филмске фестивале на отворену дискусију о размени искустава и развоју иновативних приступа за задржавање публике и привући нову, пре свега, младу публику. Индустрија се глобално суочава са овим изазовима, а посебно европска кинематографија која се „мучи“ да досегне интересовања и потребе младе публике у ери дигиталне доминације стриминг платформи, као и европских филмова, који су често у сенци холивудских достигнућа. .

На догађају, поред разговора о дешавањима, потребама и могућностима у нашој земљи, учесници су имали прилику да виде неколико иновативних приступа и успешних прича, као што су увођење програма биоскопске писмености, креирање интерактивних догађаја који укључују младе. публика, израда програма према потребама различите публике, атрактивна и забавна интеракција путем друштвених мрежа итд., што је поделила и представница „Кинодвора“ из Љубљане Сара Хорјен.

Из наше перспективе, догађај „Индустријска сарадња – ТХИНК АУДИЕНЦЕ“ био је више од платформе за дискусију, али и простор за сарадњу, јачање мрежа и размену искустава за боље разумевање интересовања и потреба нове генерације филма. публике. Ово је позив на заједничку акцију, са јасним циљем да европска кинематографија постане приступачнија, атрактивнија и препознатљивија.

Овакве иницијативе показују колико је међусекторска сарадња важна, потврђујући да је будућност европског филма у блиској сарадњи индустрије и публике, наглашавајући важност прилагођавања савременим трендовима за укључивање публике. Кроз пројекат „Европски филмски изазов“ са поносом можемо рећи да су представници филмске индустрије у Северној Македонији активни актери и део овог процеса културне трансформације на европском нивоу.

Одакле идеја за пројекат „Европски филмски изазов” и како се „Блинк 42-21” укључио у његову реализацију?

– Идеја која стоји иза Европског филмског изазова (ЕФЦ) почиње од 2016. са једноставним циљем – да мотивише младу публику да открије богатство и разноликост европске кинематографије. Кроз иновативни алат – мотивирајући изазов за публику, ЕФЦ је годинама прерастао у платформу доступну у 13 европских земаља за промоцију националних филмских достигнућа, приказивање талената, повезивање филмских фестивала, подизање свести о гледању европских филмова на легалним платформама и развијање нове публике.

Наша организација је 2019. године постала део конзорцијума који реализује пројекат у оквиру програма Европске комисије „Креативна Европа“. Од тада је „Европски филмски изазов“ доступан нашој публици и годинама је развио и повезао малу, али значајну заједницу љубитеља европског филма и независног „инди“ биоскопа, који активно користе простор за забаву, откривање, препоруку и поделити најбоља европска достигнућа.

Које резултате сте до сада постигли у пројекту?

- Филмски изазови за македонску публику у протеклих шест година омогућили су многима (победницима) да проведу незаборавна филмска искуства шетајући црвеним тепихом и из првих редова у биоскопским салама великих европских фестивала. Пратећи једноставност да победите у изазову „погледајте 10 европских филмова за 10 недеља и зарадите највише поена на свом профилу на платформи“ пројекат је већ препознатљив поборник наших филмских фестивала, биоскопа и ВОД платформи, промотер филмске продукције и креативни простор за љубитеље европског филма, филмске ствараоце и ентузијасте.

Поред тога, подаци показују величину ове паневропске заједнице, која обједињује преко 100.000 регистрованих корисника на платформи, преко 4.000 пријављених европских филмова и преко 9.000 играча у сваком изазову. Истовремено, имплементација пројекта у 13 земаља Европе путем различитих медијских канала допире до више од 100 милиона публике.

Из наше перспективе, сматрамо да је пројекат изузетно важан у подршци земљама са мањом филмском индустријом, обезбеђивању промоције њихове националне продукције, омогућавајући њиховим филмовима да дођу до публике на широј европској сцени. За нас, као организацију која реализује пројекат „Европски филмски изазов“, задовољство је и посебан понос да то видимо на листи од 10 филмова победника у Шпанији, Италији, Немачкој, Словенији, Летонији итд. ту су филмови из наше продукције. Пресрећни смо када су „Врба”, „Сестре”, „Земља меда”, „Бог постоји, зове се Петрунија”, „Домаћинство за почетнике”, „Путовање пешке” и низ других филмова однели победу младом филмофилу. у Европи у изазову.

Са којим филмским фестивалима сарађујете у реализацији изазова?

– Европски филмски изазов покренут је као иницијатива са три највећа фестивала у Берлину, Кану и Венецији, узимајући у обзир атрактивност ових фестивала као мотивацију за публику да учествује у изазову и освоји незаборавно путовање на њих. И поред успостављене сарадње, искрено, немају сви победници исто искуство на фестивалима. Без обзира на обезбеђену акредитацију, плаћен смештај и путовање, искуство гледаоца зависи и од ангажовања победника да погледа што више филмова, учествује у пратећим догађајима и забавама.

Величина фестивала не значи увек највеће и најбоље искуство за публику. Узимајући у обзир искуства наших победника, могу са сигурношћу да кажем да је Блинк 42-21 био иницијатор на нивоу конзорцијума да се процени фестивалско искуство и прошири сарадња. Тако смо од 2023. године покренули и успоставили сарадњу са Сарајево Филм Фестивалом и Сан Себастиан Фестивалом, који су се за две године показали као одлични домаћини и веома „пријатељски“ према публици, захваљујући доступности садржаја, приступачности локације и подједнако атрактиван црвени тепих са филмским звездама.

С друге стране, за нас, као организацију, изузетно нам је важна сарадња са нашим фестивалима и од 2019. године сарађујемо и подржавамо програме „ЦинЕдаис“, „Беацх Филм Фестивал“ у Охриду и „МакеДок“ у Скопљу. . Поред тога, заједнички креирамо пратеће садржаје за публику, додатне поене у филмском изазову на фестивалима, као и организујемо „Филм&Фриендс“ догађаје на којима се публика забавља музиком из познатих европских филмова.

Догађају су присуствовали представници македонске мреже биоскопа. Какву сарадњу имате са биоскопима у нашој земљи?

– Морам да напоменем да поред фестивала, од почетка пројекта „Европски филмски изазов” активно сарађујемо и промовишемо репертоаре Кинотеке, 3Д биоскопа Битола и „Киноверзума”. Стално стварамо садржај за промоцију европских филмова које приказују, поклањамо карте путем кампања на друштвеним мрежама и имамо стално правило у сваком изазову од +6 поена за европски филм који се види на овим сајтовима.

Македонска мрежа биоскопа је млада иницијатива, која је основана 2024. године као организација посвећена уједињењу биоскопа у Северној Македонији и са мисијом заступања заједничких интереса, промовисања развоја кинематографије и унапређења филмске културе на националном нивоу.

Сарадња је настала природно за догађај „Индустри Цооператион – ТХИНК АУДИЕНЦЕ“, где је истакнут значај заједничких напора у промоцији европске кинематографије и иновативних приступа у привлачењу нове публике у биоскопске сале. Из догађаја су се развиле многе идеје за сарадњу „Блинка 42-21” и македонске мреже биоскопа, не само у оквиру „Европског филмског изазова”, већ и за нове заједничке пројекте који ће отворити регионални или европски перспектива.

Какав је профил Центра за друштвене иновације „Блинк 42-21“ и који пројекти су део Ваших активности?

– Центар за друштвене иновације „Блинк 42-21“, основан 2011. године у Скопљу, представља платформу која повезује људе посвећене идеји да друштвене иновације воде ка економској, образовној, културној и друштвеној трансформацији кроз паметно коришћење људи, података и технологија .

Последњих 14 година радимо на развоју и примени иновативних решења, пре свега дигиталних решења, за унапређење јавног сектора, иновација за боље образовање и алата за интерактивно учешће у култури. Једна од кључних мисија организације је побољшање доступности култури и омогућавање културног укључивања за све кроз употребу нових технологија и иновација.

У портфолију „Блинка 42-21” налази се неколико пионирских пројеката који имају утицаја у земљи, на Балкану и у Европи, као што су: прва ВР апликација „Гладијатори се враћају у Стоби” за највеће археолошко налазиште Стоби; мобилну апликацију „Иммерсиум“, која омогућава интерактивно вођено истраживање, едукацију и забаву на три археолошка налазишта – Стоби у Северној Македонији, Виминацијум у Србији и Емона у Словенији и модел за „Имерзивно приповедање за подстицање сарадње и ширење културног наслеђа Западни Балкан““ развијен за партнерске организације у пет земаља – Северној Македонији, Србији, Словенији, Грчкој и Бугарској.

Од новембра 2024. први пут смо водећи партнер великог пројекта „Главе које говоре – Разговор са уметношћу из прошлости“, подржаног од стране програма „Креативна Европа“. У наредне три године, заједно са истакнутим партнерима из Грчке, Словеније, Летоније, Грузије и Украјине, поред активности на јачању капацитета културног и креативног сектора, развијаћемо дигиталну платформу која користи вештачку интелигенцију, велике моделе учења и конверзацијске базе података у првом лицу са портретима и скулптурама у музејима и на локацијама по градовима.

Као организација, ми континуирано стварамо партнерства за подстицање сарадње између културног и креативног сектора, за изградњу нових платформи за ширење културе и за примену нових и напредних технологија за креирање наратива и искустава усредсређених на кориснике који допиру до људи изван физичког простора.

(Интервју је објављен у „Културној преси” број 258, у штампаном издању листа „Слободен Печат” од 30.11.-01.12.2024.)