Интервју са Викторијом Рангеловом-Петровском: Десет новопримљених глумаца су ново позоришно гориво

Викторија Рангелова-Петровска, в.д директора Скопског драмског позоришта

Свежа, креативна и продуктивна енергија влада у колективу Драмског позоришта Скопље, где се, под вођством Викторије Рангелове-Петровске, технички и просторни недостаци позоришта претварају у квалитет.

Драмско позориште је током ове године имало много различитих активности. Светски дан позоришта – 27. март обележен је промоцијом обимне монографије о Ристу Стефановском. Гостовања Драмског позоришта на фестивалу РУТА, који се одржава свака два месеца у шест градова из региона (Београд, Загреб, Љубљана, Сарајево, Подгорица и Скопље), већ су постала редовна пракса.

Почетком године у Драмском позоришту запослено је десет младих глумаца и тако унело нову енергију у установу. Нови чланови глумачке екипе су Лазар Христов, Владимир Петровић, Нина Елзесер, Маријан Наумов, Јована Спасић, Ања Митић, Ивана Павлаковић, Дениз Абдулах, Томислав Давидовски и Сара Климоска. Последња два месеца на великој сцени Драмског позоришта спремала се нова представа „Хеда Габлер”, чија је премијера најављена за 20. април.

На руководећем месту као в.д директор Драмског позоришта је драматург Викторија Рангелова-Петровска. По други пут је на руководећој позицији и поново са пуном посвећеношћу позоришту и делатности. Поред редовних обавеза у позоришту, заједно са екипом из Драмског, направили су потез у част првог директора Драмског позоришта - Риста Стефановског.

Са којим мотивом сте припремили и објавили монографију о Ристу Стефановском?

– Ристо Стефановски је створио и развио Драмско позориште. Без његовог професионалног несебичног доприноса, без његовог приступа организацији рада у позоришту и без његове визије у креирању програмске политике, Драмско позориште се сигурно не би наметнуло као гигант међу позориштима, не само у земљи већ и у региону. Његов допринос није само у Драмском позоришту, већ допринос и перформанс развоју македонске позоришне уметности уопште. О томе ће сведочити свако ко има и мало знања о историји позоришта.

Али мало ко је из млађе генерације чуо или зна ко је Ристо Стефановски. Дакле, најмање што смо могли да урадимо је да окупимо тим и припремимо монографију о томе. Оставимо писани траг који ће бити трајан траг, књижевно дело које ће информисати/васпитавати млађе генерације и сведочанство којим ће му наша генерација одати дужно поштовање за допринос и посвећеност позоришној уметности.

Промоција монографије о Ристу Стефановском

Велика сала Драмског позоришта од 27. марта ове године носи назив „Ристо Стефановски”. Какав је његов значај за позориште из данашње перспективе?

– Стефановски је поставио принципе и правила односа које треба неговати да би позоришна институција била успешна. Успех подразумева довођење установе на прво место у породици такмичара и задовољан тим. Стефановски је био редитељ који је први дошао на посао, није имао одређено радно време, а када је спавао радио је, увек је био у контакту са актуелностима, имао је савршен нос за талентоване позоришне ауторе, успевао је да проналазио решење за сваки проблем, знао је да донесе већа средства позоришту, знао је да дозира информације и коме и када их пласира, увек је имао скривеног шаљивџију у рукаву и радио поштено и домаћински.

Ако се данас поштују исти принципи и правила, успех је неизбежан. Само је питање колико је данас спремних или кадровских да раде темпом, посвећеношћу и луцидношћу коју је имао Ристо Стефановски.

Ристо Стефановски је радио у различитим временима, када је имао другачији однос према култури, а посебно према драмској уметности. У каквим условима тренутно ради Драмско позориште?

- Драмско позориште је колектив који никада није изгубио, а верујем и да неће изгубити, жар за креативно стваралаштво и конкурентност. У свим његовим радним одељењима раде снажни, жилави и талентовани људи, који умеју да се успешно носе са техничким и просторним недостацима позоришта.

Драмско позориште је пример да се квалитетна представа не ствара увек у савршеним условима и са много новца. Као колектив, знамо како да недостатке претворимо у квалитет. Врло често радимо немогуће. Али стално суочавање са немогућим може нас једног дана довести у ћорсокак. Због тога се мора улагати у просторно-техничке капацитете у постојећем објекту.

Почетком године потписали сте одлуку о ангажовању десет младих глумица и глумаца, који су сада део екипе Драмског позоришта. Да ли је реч о подмлађивању колектива или природној смени генерација?

- Природна смена генерација недвосмислено повлачи могућност подмлађивања колектива. У последњих десетак година велики број глумаца је напустио екипу због одласка у пензију или других несрећних разлога. Ово је отворило велику прилику која се није могла пропустити. Драмском позоришту је била потребна свежа енергија. Већ доказаном глумачком ансамблу био је потребан квалитетан плус.

Десет новопримљених глумаца су ново позоришно гориво. И не треба прешутјети истину да без залагања министарке културе Бисере Костадиновске-Стојчевске, која свесрдно инсистира на отварању могућности за младе, подмлађивање позоришног ансамбла не би било немогуће. Сада, са њих десет, колектив ће радити у другачијем ритму и отвараће се нове позоришне димензије, наравно да ће се привући нова публика.

Као драматург по професији, по којим принципима креирате репертоарску политику у позоришту?

– Принцип квалитета. Квалитетан драмски текст, квалитетни сарадници, квалитетна продукција и свему тој свести о времену у коме настаје, да увек буде у корак са савременим позоришним оквирима. Али пошто позориште носи назив Драмско позориште, не сме се заборавити жанровска одредница која је записана у његовом називу.

Шта данас, и за вас лично, значи вођење позоришта?

– „Ђаволски” рад, ако циљате да институција постигне успех. А ако ћеш да радиш ђавољи посао, треба да будеш мало ђаво да би могао да се носиш са свим изазовима које носи вођење позоришта. Мора се створити тим сарадника који деле исту визију позоришта. Састав Уметничког савета и Управног одбора је изузетно важан. Уз искрене и широкогрудне сараднике постављени циљеви се могу у потпуности остварити.

Поред помоћи колега, треба имати стомак за све захтеве запослених и претпостављених, али и храбрости стати на пут њиховим хировима. Код запослених у тиму оваква ситуација је свакодневна. Дакле, најважније је поставити приоритете и имплементирати их један по један, до последњег на листи и онда саставити нову листу приоритета. Никад не одустајте. Менаџмент за мене лично подразумева принципијелну доследност и љубав према мукотрпном послу, у коме морате пазити да се успут не изгубите.

Са представом „Пад Масаде“ у режији Дејана Пројковског, Драмско позориште је прошле недеље гостовало на фестивалу РУТА у Подгорици.

Драмско позориште Скопље је члан Регионалне уније позоришта (РУТА). Имајући у виду да сте активно учествовали у формирању РУТА, какав је значај Удружења драмских позоришта, али и за регионално повезивање позоришта?

– РУТА се појавила у право време за Драмско позориште. Преговори за учешће у РУТА-и почели су 2018. године. Годинама пре тога позориште није деловало ван граница државе. РУТА је дозволила да га види публика у ширем региону. Синдикат је отворио могућност повезивања више позоришних група из региона, отворио могућности за копродукцијске пројекте и отворио ново тржиште за рад позоришних радника у оба смера, за рад наших уметника на позоришним сценама ван земље и за колеге. из других земаља да нам дођу.

РОУТЕ означава повезаност, несебичност, креативност и конкурентност. Сарадњом у РУТА-и, Драмско позориште је отворило простор за копродукцијске пројекте са Локалним позориштем из Љубљане и са Београдским драмским позориштем у наредном периоду. Реализација копродукцијских пројеката са мешовитим тимом омогућава развој и напредак у свим секторима. Кроз овакве копродукцијске пројекте ствара се чврст однос са сарадницима из других земаља, глумачки ансамбл има прилику да се суочи са другачијом методологијом рада од устаљене, у техничком сектору запослени уче о новим алатима и техникама и на истовремено савладати нови производни модел, а осим тога, нови производ захтева другачији пласман на позоришном репертоару.

Кроз РУТУ смо схватили шта смо ми бољи од других, а шта други од нас. Ако сарадњу будемо неговали и надограђивали, РУТА ће током година прерасти у још значајнији позоришни догађај. Корак који смо направили са РУТА-ом отворио је могућности за повезивање и сарадњу са другим позоришним фестивалима, сасвим природно после првог корака следи други.

Нову премијеру на сцени Драмског позоришта најавили сте за 20. април. Шта да очекујемо од представе „Хеда Габлер” Хенрика Ибзена у режији Васила Христова?

– Публика треба да очекује неконвенционалну представу која доследно прати савремену позоришну матрицу, изузетан/специфичан редитељски концепт, језик и процедуру, серију глумачких бахатости, снажан емоционални драмски набој и драмску структуру која наглашава луцидност и величину Ибзена. данас, тачно 133 године од премијерног извођења драмског текста „Хеда Габлер“.

Сцена из представе "Хедда Габлер"

Позоришна премијера - Савремено читање "Хеде Габлер"

Нова представа на сцени Драмског позоришта је „Хеда Габлер”, по тексту класичног аутора Хенрика Ибзена, али прилагођена савременим условима живота. Режију представе потписује Васил Христов, а адаптацију Викторија Рангелова-Петровска и Васил Христов.

- Хеда Габлер, као једна од најпознатијих (анти)хероина драмске књижевности, има значајну улогу у подизању свести о женској проблематици. Ибзен ствара женски лик који одбија да живи и служи конвенцијама патријархалног друштва. Њена борба за аутономију и потрага за савршенством, као и њена амбиција да поседује „мушку моћ” да би могла да утиче и на своју и на судбину других, резултирају убијањем самог савршенства. Њен чин оставља траг који симболизује борбу за родна права и равноправност - истиче редитељ Васил Христов.

Глумица Сања Арсовска, која тумачи главну улогу Хеде Габлер Тесман, истиче да је то један од најсложенијих и најтежих женских ликова написаних у светској драматургији и да нема глумице која не жели да освоји ту улогу. Посебно јој је драго што се лик појављује у овом тренутку њеног живота, јер неки ликови захтевају и глумачку зрелост и животно искуство. Кроз Хеду се одражава емоционално стање жене изазвано друштвеним ограничењима. Она је истакла да је Хеда женски пандан лику Хамлета са свим дилемама које носи у себи.

Зоран Љутков, Владимир Петровић, Дениз Абдулах и Сара Климоска у представи играју ликове са сопственом историјом, биографијом и проблемом. Сценограф представе је Васил Христов, а костиме Роже Трајческа-Ристовска.

(Интервју је објављен у „Културним пећима“ број 227, у штампаном издању листа „Слободен пећат“ 20-21.4.2024.)

Драги читаоче,

Наш приступ веб садржајима је бесплатан, јер верујемо у једнакост информација, без обзира да ли неко може да плати или не. Због тога, да бисмо наставили са радом, тражимо подршку наше заједнице читалаца финансијски подржавајући Слободну штампу. Постаните члан Слободених Печата да помогнете објектима који ће нам омогућити дугорочне и квалитетне информације и ЗАЈЕДНО осигурајмо слободан и независан глас који ће УВЕК БИТИ НА СТРАНИ НАРОДА.

ПОДРЖИТЕ БЕСПЛАТНУ ШТАМПУ.
СА ПОЧЕТНИМ ИЗНОМ ОД 60 ДЕНАРА

Видео дана