У интервјуу за Слободна штампа разговарамо са иконом македонске народне музике Suzana Spasovska, који ни после 40 година музичке каријере није изгубио популарност и остао је синоним за уметника, певача, музичара, извођача...

На „Златној бубамари популарности” добили сте награду за трајне музичке вредности. Публика је била на ногама и гласно аплаудирала. Како сте се осећали?

– Захваљујем се својој верној публици, која ме је ових 40 година увек дочекивала и испраћала великим, искреним аплаузом, и управо зато се свих ових година трудим да је изненадим новим пројектима. Своју верну публику годинама предајем, а они осећају да је то искрено, од срца. Срећан сам што сам на престижној дугогодишњој манифестацији као што је „Златна бубамара“ добио награду за трајне музичке вредности, што ми много значи, јер сам током година улагао много труда у јединствене пројекте, у соло концерте, турнеје, штампану и дигиталну монографију, савршен јутјуб канал, веб-сајт, јединствени УСБ кључ, али и комерцијални пројекат са комерцијалним пројектима у Македонији иу Европи и са камерним оркестром (Етно симфонија), са гудачким квартетом (виолина и глас), аудио и видео пројекат „Терирем“ са православним црквеним напјевима, мојим новим етно издањем „Судбо моја“, наступима у пројектима са другим уметницима, веома важним за опстанак и промоцију македонске песме, итд.

Све ово је, заправо, испуњење заоставштине коју ми је пре 25 година дала наша легенда Васка Илиева да наставим њен пут уз македонску песму и оставим узор младим генерацијама. Али и велика одговорност за предстојеће пројекте који се већ склапају у шарени мозаик Сузане Спасовске. Осећај када певате на сцени је необјашњив, посебно када вас прате аплаузи, одушевљење, узвици „браво” публике. Душа ми је испуњена бескрајном љубављу према људима који поштују мој лик и дело, као и македонску песму.

Која је тајна да ни после толико година нисте изгубили популарност на музичкој сцени?

– Интензиван рад без престанка, максимално улагање у каријеру, креативност и истрајност моји су тзв. н. тајна. А највећа „тајна“ је љубав према мојој публици која ми узвраћа подршку свих ових година, подижући ме на пиједестал и чувајући ме да ме не поколебају разни ветрови који дувају на врху.

Ако те вратим у прошлост, увек си био испред свог времена. Од стила облачења до оригиналности њихових наступа. Како то видите са ове дистанце?

– Иако сам из неког другог времена, из прошлог века, где је све функционисало на потпуно другачији начин, смелост сматрам важним фактором за напредовање у каријери. Када носите нове ствари, постоји огорченост с једне стране и прихватање с друге. То треба издржати и ићи напред, без клечања и одустајања. Увек сам сцену доживљавао као нешто другачије од свакодневног живота, нешто као позоришну сцену, где се претварам у другачију особу него што јесам у свакодневном животу. Оригиналност, шаренило у сценским костимима, јединственост у извођењу, и израз на сцени, са било које дистанце, и тада и сада, видим као преко потребног и неизбежног, јер ћете се само тако издвојити из стада и бити занимљиви и дуготрајни.

Ко је сашио све оне хаљине по којима се и данас памте и које су увек биле уникатне?

– Мајка је на самом почетку са великим задовољством шила моје замишљене креације, на чему сам јој вечно захвална, а онда сам почела да проналазим уникатне костиме широм света (посебно Аустралије) које сам надограђивала по сопственој замисли или узимала делове те гардеробе, опет уз помоћ маме, веома искусног и врхунског шива Никада у својој каријери нисам носио гардеробу којој није нешто додато или одузето од тренутка када је купљена.

Кроз све ове године увек си био исти. Како одржавате своју тежину и изглед уопште?

– Хвала вам на комплиментима које добијам сваки дан, чак и од пролазника док ходам. Године пролазе и не можемо заувек остати млади, али важно је да је душа млада. Мој велики труд у раду и резултати из њега, а посебно вера у Бога, коме се свакодневно захваљујем за све што ми је дао у животу, не само на лепотама и благодатима, већ и на свим искушењима која су ме учинила јачим, мудријим и стрпљивијим, а све то чини да блистам и у свакодневном животу и на сцени. Слава Богу за све!

У јавности сте јавна личност, али каква је Сусана приватно? Поготово као бака, с обзиром да вам сву пажњу заузима ваша унука Клара?

– Моја унука Клара, али и цела моја породица, центар је мог света. А онда, када сам најзапосленији, нађем времена за своје најмилије. Моја унука је мој лек за моје радне и животне стресове, које сви имамо у овим бурним временима. Са једним загрљајем и пољупцем, она ме обнавља и даје ми енергију која ми је потребна да поново покренем. Она је бакина принцеза, која лепо пева и можда ће наследити своју баку. Са великом пажњом ме гледа на ТВ-у, а једном ми је чак поклонила цвеће на сцени (имала је око 3 године), дивећи се разлици између своје баке на сцени и баке код куће са којом црта, гледа цртане филмове и облачи Барбике. Али сада почиње да схвата да је њена бака популарна особа и да воли да гледа моје концертне слике и видео записе.

Шта вас чини срећним, а шта нервира? И када бисте могли да вратите време, да ли жалите за било којим догађајима, приватним и професионалним, које бисте желели да избришете?

– У нашој Македонији, у музичкој сфери, све и сви су у истом кошу, без икаквог реда, редоследа и категоризације. Ништа ме не збуњује, али није ме брига.

Нема враћања времена! Током година растемо, усавршавамо се и почињемо да размишљамо другачије него у младости. Не кажу да је младост лудило узалуд. Како године пролазе, понекад помислим да је требало урадити нешто другачије од онога што сам ја урадио. Али професионално се не кајем ни за чим, јер сам од самог почетка каријере имао своју личну стратегију и принцип рада и полако и сигурно сам ишао ка свом циљу. И, у приватном животу, грешио сам у корацима, дајући пажњу и нешто свог драгоценог времена некима који то нису заслужили, али знајући да је Бог послао свакога да ме научи животним лекцијама, не сматрам то грешком. То је била Божја воља! Опростио сам свима, за све, а ипак за оне који су овде на овом свету, молим се за њихово добро и здравље, и препоручујем им да започну дан православним песмама из пројекта „Терирем“, које ће можда променити њихов поглед на свет и почеће да воле себе, како би почели да воле и поштују људе око себе.

Иза себе имате много песама, музике, наступа и звучних записа. Постоји ли песма коју сматрате својом личном картом?

– Све су моје песме прошле кроз моју душу и као моја деца. Сви су ми драги и награђени су врхунским наградама или награђени великим аплаузом публике. Драго ми је што у свом музичком опусу, како новокомпонованих изворних песама, тако и многих обрада народних песама, имам свима омиљену песму, а и много празничних. Поносан сам и на прво македонско аудио издање „Македонски бисери” (касета и први пут ЦД у Македонији, у издању „Сенатор Рецордс”), 1996. године, са 10 рестаурираних старих македонских песама из наших легенди, које су изникле из заборава и које данас певају сви.

Скоро 40 година каријере, има ли у плану неки концерт или можда музичка турнеја широм Македоније?

– Мој тим и ја још размишљамо како да достојно прославимо 40. годишњицу, али смо мало у недоумици да ли да прославимо 45. годишњицу, јер су садашње обавезе заиста велике, са заказаним концертима, спотовима, припремом и снимањем новог аудио и видео пројекта „Терирем 2“, који захтева велику концентрацију и духовну читалачку концентрацију. Све је важно, трудим се да будем присутан где год сам потребан, али опростиће ми сви они до којих не могу да стигнем, па истичем млађе, јер и њима треба дати простор да изађу на сцену и наставе путем који је зацртан. Међутим, моја публика и новинари ће о свему бити благовремено обавештени.

За сада су у плану организовање 15. годишњице Лесочког фолклорног фестивала, наступи са пројектом „Македонија у нашим срцима“ број 2, са осам великих концерата широм Македоније, турнеја у Јапану (Осака) са „Танецом“ са смањеном екипом, свирачима, оркестром и ја као првим концертним концертом „Танец“ па све до концертног концерта „Танец“. липа.