Скопско драмско позориште је у 2025. ушло активно и ангажовано, прво Недељом независне продукције, затим представама са свог репертоара, а 5. фебруара је расписало Конкурс за новоустановљену награду „Горан Стефановски”.

Конкурс за награду „Горан Стефановски” за избор најбољег драмског текста македонског аутора млађег од тридесет година има за циљ да афирмише савремену македонску драму, подстакне македонско драмско стваралаштво и одржи континуитет македонског драмског писања. Пријављени драмски текст треба да буде неизведен и да буде оригинално ауторско дело, а не драматизација или адаптација романа, приповетки или мотива постојећих драмских дела.

О детаљима доделе, као и другим активностима које ће се ове године реализовати у Драмском позоришту, разговарали смо са редитељем Робертом Вељановским.

У коју сврху сте установили награду „Горан Стефановски” за најбољи драмски текст младог македонског аутора до 30 година?

– Историјски гледано, када је у питању брига и неговање македонског драмског стваралаштва, Народно позориште Драмско позориште Скопље је једна од водећих позоришних кућа у Републици Македонији. Статистички гледано, од оснивања ДТС-а до осамостаљивања Републике Македоније 1991. године, од укупно 253 премијере, 68 је засновано на драмским текстовима или драматизацијама македонских аутора (26,87%), а од 8. септембра 1991. године до данас, 190 премијера је рађено по македонским драмама. 69%).

У суштини, једна од главних функција сваке македонске позоришне куће је да промовише и негује домаће, македонско драмско стваралаштво. На сцени ДТС-а наступали су бројни македонски аутори: Марко Чепенков, Славко Јаневски, Васил Куновски, Јордан Плевнеш, Љубиша Георгиевски... Сви ови поменути, али и сви остали непоменути, оставили су озбиљне трагове у македонском позоришном животу.

Сврха оснивања овакве награде је и витална потреба македонског позоришта, а то је да се повећа интересовање, али и продукција, за креирање квалитетних драмских текстова и представа на македонском језику, чиме би се повећала и позоришна продукција.

Зашто сте одлучили да награда буде искључиво за младе ауторе?

– Одлуку о додели Награде за најбољи драмски текст младог македонског аутора до 30 година, као иницијативу и реализацију (потпуно припремљен Правилник за ову награду) донело је претходно руководство (директор и Управни одбор) Народног позоришта драмских уметности.

Верујем да су њихови мотиви за избор награде за драмски текст младог аутора да подстакну и подстакну македонско драмско стваралаштво међу младим драмским писцима, са циљем да македонска драма добије новог Стефановског, новог Плевнеша, новог Чашуле, али и Горана, Јордана, Коле новог времена, времена у коме живимо сада и овде.

Горан Стефановски је оставио дубоке трагове не само у Драмском позоришту, већ и у македонској драмској уметности уопште. Каква су опредељења Драмског позоришта да на позоришној сцени поново изведе или постави друге комаде Стефановског?

– Горан Стефановски је један од амблематичних аутора Драмског позоришта, који је у протеклих 49 година, од Горановог наступа у Драмском позоришту са „Јане Задрогаз” до последње представе „Зовем се Горан Стефановски” (по његовим текстовима), 15 пута постављен на сцену Драмског позоришта. Култне „Дивље месо” и „Тетовиране душе” имале су две продукције на нашој сцени.

Али од аутора као што је Горан Стефановски, никад није превише. Дакле, ДТС остаје отворен за нова читања Горанових текстова за сцену Драмски, али не по сваку цену. Рад Горана Стефановског и представе које су рађене у ДТС-у, својим квалитетом и успесима које су постигле у време када су настајале, захтевају озбиљан приступ при избору могуће инсценације. Озбиљан приступ са сваког позоришног аспекта.

Који су услови неопходни за чешће постављање драмских текстова македонских аутора на позоришне сцене, будући да се често истиче да националне драме нема без домаћих драмских писаца?

– Основа сваке успешне позоришне представе је одабир квалитетног, актуелног и професионално написаног драмског текста, који ће озбиљно пратити редитељско читање. Текст и концепт који треба да препозна тренутни тренутак времена у којем живимо.

Наравно, ништа мање важно је колико се новца улаже у представу. Нажалост, у последњих неколико година средства одобрена за производњу су драстично смањена. Статистика је неумољива. Од 2013. до 2017. године, током мог првог мандата на месту директора ДТС-а, од укупног буџета ДТС-а, у зависности од године, проценат за плате и материјалне трошкове је био између 83% и 85%, а проценат за производњу између 15% и 17%.

У 2024. години проценат за плате и материјалне трошкове износи 95,3% укупног буџета ДТС-а, а проценат за производњу је 4,7%. Тиме се губи основни смисао нашег постојања, производња представа.

Ништа мање важни нису ни техничко-технолошки услови које позоришна кућа поседује, јер је напредак технике унео нове естетске критеријуме у стварање позоришне магије. Да, у позоришту је глумац најважнији и он ће остати једина непромењена позоришна константа, али исто тако важна је и подршка коју му технологија може пружити у стварању те магије.

Исто важи и за представе по драмским текстовима македонских драмских писаца, уз једну малу напомену. Поред наведених услова, потребно нам је и мало више жеље, храбрости, па чак и дрскости за постављање домаћих текстова.

Почетком године направили сте запажен корак тако што сте изашли на сцену и изводили представе из независних продукција. Каква су ваша искуства из ове емисије?

– Хвала. То није ништа ново када је у питању рад Драмског позоришта. Од 1991. године, ДТС је сарађивао са независним продуцентима на више од 35 представа, копродукција или уступака ДТС сцени за извођење независних продукција. Мислим да су и 2023. године у ДТС-у били Дани независних позоришта.

Искуства су изузетна. С једне стране, публици нудимо освежење актуелног репертоара и понуду мало „другачијег” позоришта од онога што може да види на нашој сцени. С друге стране, младим ауторима нудимо озбиљну прилику да се представе нашој публици. Са треће стране, имамо прилику да „одаберемо“ младе, квалитетне ауторе и кадрове са којима можемо да успоставимо стручну сарадњу у блиској будућности. Доказ успеха ових презентација су препуне сале током извођења представа независних продукција.

Ових дана објављени су резултати Годишњег конкурса Министарства културе и туризма. Осамнаест националних институција, укључујући и Драмско позориште, добило је делегирани буџет. Шта значи добити делегирани буџет?

– Делегирани буџет значи много већу аутономију за рад самих институција. Одговорност за програм је пренета на саму институцију и ми ћемо сами одлучити када и шта ћемо радити, уместо да то, у нашем случају, ради Комисија за драмску делатност која је радила у Министарству културе.

Ово није непознат модел рада у македонској култури. Наиме, све до средине деведесетих година прошлог века систем је функционисао на овом принципу. Наравно, овај модел подразумева и много већу одговорност за националне институције, не само у програмирању и избору представа које ће се изводити, већ и у материјално-финансијском пословању установе.

Будући да је реч о пилот пројекту Министарства културе и туризма, будућност овог модела рада зависиће од успеха поменутих 18 националних институција које су добиле делегирани буџет за 2025. годину.

Националне институције треба да објаве свој програм на својој интернет страници. Какви су планови Драмског позоришта по питању програма за ову годину?

– Одлуку о одобреним средствима за рад добили смо 5. фебруара и са задовољством вас обавештавам да је за производњу представа Народног позоришта драмских уметности за 2025. годину Министарство културе и туризма одобрило 5.900.000,00 денара, што је скоро 100 одсто више од средстава добијених за 2024. годину. Да ли су ово довољна средства? Никако! Али, у складу са наслеђеном ситуацијом и стањем и структуром државног буџета, од некуд се мора кренути и верујем да је то мали, али значајан корак ка озбиљном повећању средстава за производњу.

Оно што је извесно, а у завршној је фази преговора, јесте велики копродукцијски пројекат чланова Регионалне позоришне уније – РУТА: НУ Драмско позориште Скопље, Локално позориште Љубљана – МГЛ, Београдско драмско позориште – БДП и Будвански фестивал.

Органи и органи Националне телевизијске и радиодифузне корпорације већ су започели рад на одабиру свих преосталих продукција које ће 2025. године радити у Националној радиодифузној корпорацији, а избор ће бити јавно објављен на сајту Националне телевизијске и радиодифузне корпорације, у складу са законском обавезом. Надам се да разумете моју суздржаност у одговору на ово питање, али више информација не бих могао да дам без одлуке и потврде Уметничког савета и Управног одбора ДТС-а.

Претходну годину завршили сте премијером „Породице Адамс” у режији Тее Беговске и средствима са сопственог рачуна. Зашто сте се одлучили на овај корак и како је публика примила представу?

– Лично сам сматрао да нам је потребно освежење на репертоару ДТС-а насловом који је препознатљив широј публици. Истовремено, желео сам да то буде нешто што ће задовољити озбиљну позоришну естетику. Дакле, нисам био заинтересован за позориште које би продавало више улазница по сваку цену. Напротив, желео сам емисију у коју бисмо уложили сав креативни уметнички потенцијал који ДТС поседује, али и емисију за коју би се тражило више улазница. Имали смо више него довољно на сопствени рачун да направимо представу и предложио сам Управном одбору да ме подрже у реализацији овог пројекта.

С друге стране, нисмо газили „трулу даску“, јер је Теа Беговска већ имала изванредну представу „Породица Адамс“ у Позоришту за децу и младе на албанском језику у Скопљу. Када се овој идеји додају бриљантно и театрално богато сценографско решење Николе Пијанманова, изванредни костими Ратке Џамбазовске Коцев и Радета Василева, као и музика Енеса Беговског, шансе да немате добар производ једноставно су сведене на минимум.

Тиме смо показали да не морамо увек да се „извлачимо” са фразом „немамо довољно новца за производњу” и да се уз велику жељу и труд може много постићи. И мислим да смо успели. „Породица Адамс” је изузетно добро примљена код наше публике, сала је пуна, а нама увек недостаје 30-40 карата по представи за све оне који желе да погледају представу.

Почетком ове године увели сте сезонске блок карте. Колико је важно да позориште стално анимира своју публику?

– То је најважније! Време када су позоришта била преферирани медиј, медиј у коме се одвијала најбоља забава и медиј кроз који су се слале поруке свих врста је прошло, па смо живели у удобној позицији „ми смо најбољи и најважнији, где ће људи ако не код нас?“ Када се суочите са чињеницом да нисте најважнији у животима људи и да свако жели да организује свој живот онако како мисли да треба, почињете да проналазите начине да се приближите својој публици.

Почели смо да објављујемо репертоар више од месец дана, а све у циљу отварања веће могућности избора. Увођење блок карата показало се као изванредно успешан потез. Јануар је најтежи позоришни месец за продају, а попусти које публика добија куповином блок карата "олакшали су нам задатак" у погледу тензије да ли ће бити довољно публике за представе.

У времену у којем живимо, борба за сваког појединачног гледаоца је од суштинског значаја за наш опстанак. На крају крајева, постојимо само за нашу публику, јер нема позоришта без публике.

(Интервју је објављен у „Културним пећима“ број 267, у штампаном издању листа „Слободен пећат“ 8-9.2.2025.)