Интервју са Јасмином Билаловић из Културног центра Медиа Артес: Уметничко истраживање улоге ритуала у данашњем свету

Јасмина Билаловић / Фотографија: Кристијан Караџовски

Мултимедијални локацијски перформанс „Алхемија дивљине” биће изведен 26. и 27. јуна на различитим локацијама Вевчанских извора, а детаље пројекта сазнајемо од Јасмине Билаловић из Центра за културу „Медиа артес” из Охрида.

Живописни Вевчани изабрани су за локацију за извођење уметничког пројекта „Алхемија дивљине“. Пројекат ће изазвати публику да размишља о природи времена, коначности и постојању, подстичући интроспекцију о томе како смо живели и како живимо, како се мењамо и како комуницирамо.

Уметници ментори на пројекту су Алесандро Ола, Јелена Вуксановић, Атила Антал, Вишња Жугић и Јасмина Билаловић, док су извођачи Ридгет Ферати, Нађа Лукановска, Симона Димковска, Ива Дамјановски, Тереза ​​Лазарев, Теодора Ежовска, Виктор Танасковски, Кристиан Караџовски и Маја Стеинберг. Детаље пројекта сазнајемо од Јасмине Билаловић.

Кроз који процес је настао мултимедијални перформанс „Алхемија дивљине“?

– Представа је настала кроз заједнички, истраживачки процес у који су били/су укључени уметници из различитих дисциплина (глумци, играчи, вокални извођачи и музичари, визуелни уметници) из Македоније, Србије, Италије и Холандије. Овај процес се одвија у неколико фаза, у оквиру пројекта „Ритуал у савременом друштву“ (који је, пак, део дугорочног пројекта „Цео свет је позорница – Имерзивно и партиципативно позориште као средство за решавање друштвених питања и изазова“) почев од серије радионица у марту ове године, након чега је уследила серија радионица у мају (обе у КСП „Центар-Јадро“ у Скопљу), која кулминира последњом и завршном фазом , на одабраној локацији у Вевчанима, где ће 26. и 27. јуна представа бити изведена више пута.

Укључени домаћи уметници из различитих дисциплина, који су у различитим фазама развоја своје каријере, под менторством у областима драматургије, просторности, звучног окружења, физичког и вокалног израза, кроз структуриране експерименталне задатке и правце истраживали су тему ритуала и ритуалности, који су ритуали данашњег човека у савременом капиталистичком, потрошачком друштву и какав је наш однос према наслеђу предака. Истраживали смо, на пример, како и када тзв обичне, свакодневне рутине постају ритуали; како могу да поприме нови облик и значење, и нове, ритуалне просторе; како простор и чулни доживљаји утичу на ритуал итд.

Одакле идеја за радионицу „Ритуал у савременом друштву“ и која је њена сврха?

- Тема је дуго занимала и заокупљала мене и моје колеге и сараднике, драмску списатељицу Јелену Вуксановић и композитора Алесандра Олу, и свако од нас је дуго истражује. Идеја је настала из наше жеље за сарадњом и заједничким стваралаштвом, као и из потребе да као уметници и људи продубимо истраживања на ову тему и да у процес заједничког стваралаштва укључимо шири круг млађих колега уметника из неколико поља.

Узимајући у обзир да се у нашем окружењу не стварају често интердисциплинарни и локацијски перформанси, један од циљева је био/јесте кроз практичан рад да се домаћи уметници који су укључени упознају и стекну искуство у одређеним приступима и алатима за креирање имерзивних искустава за публику и заједницу.

Један од циљева перформанса је подизање свести о питањима животне средине са овим непосредним искуством које стварамо за публику; стварање ритуалног простора за изазивање тренутних емоција и друштва док истражује медитативну интроспекцију.

Представа се такође бави сукобом између ритуализма и капиталистичке потрошње и конзумеризма и повезује архетип и вредности генерација наших предака са савременим контекстом. Ово јединствено искуство има за циљ да подстакне критичко размишљање, саморефлексију и унутрашњи индивидуални раст, пружајући простор за трансформацију.

У закључку, интердисциплинарна представа на тему „Ритуал у савременом друштву“ понудиће јединствено и снажно искуство за свакога ко жели да истражује улогу ритуала у данашњем свету. Кроз звук, гест и моћне перформансе, уметници имају за циљ да публику пренесу у другачију стварност, која је истовремено древна и модерна, света и трансформативна.

Звуком, гестом и моћним наступима уметници желе да публику пренесу у другачију стварност / Фото: Кристијан Карајовски

Која је била функција ментора, а каква извођача представе?

– Улога ментора је била/је да домаћи уметници (који ће такође бити извођачи у перформансу) пренесу своја искуства и знања у различитим аспектима креирања имерзивних и локацијских перформанса и кроз заједнички процес рада на овом конкретном перформансу („Алхемија природе“), да води процес истраживања и створи контекст у којем укључени домаћи уметници могу да прошире границе и уобичајене, традиционалне „улоге“ које имају као уметници у својим примарним дисциплинама (било да позориште, плес, музика, визуелна уметност), да упознају и усвоје речнике и начине рада из других уметничких дисциплина, развијајући се у пуноправне ауторе.

Улога извођача је била/је да, својим идејама и личним истраживањем теме и задатака, али и својим професионалним искуством и знањем, буду активни креатори представе.

Фотографија са видеа припремљеног за потребе пројекта

Зашто се представа планира у Вевчанима?

– Од самог почетка представа је замишљена да се изводи у контексту природе и природног пејзажа. У припремама смо мапирали неколико могућих локација у Југозападном региону, водећи се одређеним параметрима који ће омогућити изводљивост наше идеје. Избор су Вевчани јер општина, поред изузетне природе, има неопходну инфраструктуру, а кључно је било да заједница заиста живи.

Овдашње КУД „Дримцол“ са највећим залагањем и квалитетом ради на неговању и оживљавању нематеријалног и духовног културног наслеђа, а у делове представе биће укључени и неки од његових млађих чланова. Људи у овој средини имају предузетнички дух и препознају потенцијал онога што нудимо заједници, што се конкретно потврђује у безрезервној подршци коју имамо од општине Вевчани, КУД-а „Дримкол“, ЈКП-а, локалне туристичке заједнице. .

Наравно, ништа од тога не би било могуће да нисмо имали финансијску подршку швајцарске амбасаде, која је годинама показала највеће слушање и разумевање за потребе и креативне иницијативе независне културне сцене, и за нашу средину је такође значајно што је Министарство културе препознало и подржало пројекат.

Какав је производни изазов остварити перформансе специфичне за локацију?

– Изазов је заиста велики. Сарађујући са колегама из других дисциплина, као и са људима из локалне заједнице, сви много учимо. А за то је потребна отвореност, дубоко слушање, осећање и разумевање једни других, стрпљење, усвајање устаљених стручних речника које свака професија и дисциплина има, осећај за потребе локалне заједнице... И све то до овог узбудљивог дела. , које ће га уметник горе-доле лако савладати.

Али прави изазов долази у аспектима техничке производње, када ствари морају да се поставе на терену и натерају да раде да би се постигао максимални жељени ефекат. Тај део је тренутно у овој завршној фази. Такве пројекте скоро да и не радимо, а било би лако да имамо производне буџете као у развијенијим западноевропским земљама, на пример. Али креативност и флексибилност, као и много пута до сада, биће наше главно оружје у суочавању са овим изазовима. Снажна и безрезервна подршка општине и локалне заједнице наш је највећи савезник.

(Интервју је објављен у „Културним пећима“ број 236, у штампаном издању листа „Слободен пећат“ 21-23.6.2024.)

Драги читаоче,

Наш приступ веб садржајима је бесплатан, јер верујемо у једнакост информација, без обзира да ли неко може да плати или не. Због тога, да бисмо наставили са радом, тражимо подршку наше заједнице читалаца финансијски подржавајући Слободну штампу. Постаните члан Слободених Печата да помогнете објектима који ће нам омогућити дугорочне и квалитетне информације и ЗАЈЕДНО осигурајмо слободан и независан глас који ће УВЕК БИТИ НА СТРАНИ НАРОДА.

ПОДРЖИТЕ БЕСПЛАТНУ ШТАМПУ.
СА ПОЧЕТНИМ ИЗНОМ ОД 100 ДЕНАРА

Видео дана