Фолк певачица Ирена Спасовска на Охрид фесту отпевала је песму „Гори шуме Македоније“, за коју каже да је настала у једном даху, након што смо се суочили са великим губицима у пожарима који су захватили нашу земљу.

Осим о музици, са Иреном је увек задовољство разговарати о приватном животу, љубави, вредностима...

Јуче сте прославили рођендан, како сте га прославили и са ким?

- Прославио сам рођендан у једном објекту у Охриду са драгим пријатељима и лепо смо се провели.

Читам да кажете: "Свака страница мог живота је роман, желим да остарим јер немају сви ту привилегију." У који роман бисте сместили свој живот?

- Да, сваки дан ми је посебан и драгоценији. Желим да остарим јер нико нема ту привилегију. Мислим да разумете шта мислим под тим. Циљ је да остаримо, али је важно да искористимо благодати сваког дана који нам је дат. Мој животни роман је трилер, понекад са заплетима и расплетима које успешно решавам. Али већину времена он је срећан јер сам у годинама у којима живим по својим правилима и толеришем ствари до тачке коју сам поставио. Филтрирам ствари до те мере да ми је и 5 минута превише да губим своје драгоцено време које сам својевремено безрезервно давао било каквим ситуацијама.

Кад смо код година, осим што вас не плаше, како одржавате своју лепоту? А колико је лепота важна за жену?

- Па не плаше ме ако их доживим до краја, онако како желим. Страшно је остарити и покајати се за нешто што нисам урадио, а могао сам. Сада, за сада, слажем ствари према својој интуицији и околностима под којима живим. Волим себе са свим лепотама које имам и са свим манама. Оба су подједнако важна за одржавање равнотеже.

Музика је део вашег живота, "Барнинг тхе форестс оф Мацедониа" је нова песма са којом сте сада актуелни?

– Најновија је моја нова песма на „Охрид фесту”, „Горе шуме Македоније”, за коју сам написао музику и текст. Суочени смо са великим губицима по том питању и из тих мотива је у једном даху из мене изашла прелепа песма која ће, надам се, остати.

Дуго сте део забавне музике, какав је ваш однос према народној музици код нас?

– Народна музика је добра, али њена презентација, нажалост, није добра. Било би лепо да нас општине зову и да се новац гомила у нашој земљи, а не да се слива и обогаћује певаче из других земаља.

Осим музике, шта вас још испуњава што јавност не зна за вас?

- Испуњава ме да удовољим себи и онима који су ми важни. Значи ми кад храним уличне мачке и псе. Стало ми је до њиховог благостања. То ми је велика мука, па желим да помогнем, а све остало ми је небитно...

Да ли имате омиљену књигу и на који филм се увек радо осврнете?

– Најдражи ми је филм са Ричардом Гиром са псом Хачико. Читао сам књиге Дејла Карнегија и било шта добро. Препоручујем Миднигхт Росе Лусинде Ридли. Читам све време и то ми даје мир.

Јавност те познаје као музичара, али приватно, какав си кад се камере угасе?

- Ја сам особа која воли прецизност, отвореност, поштење, лојалност. Обично сам опуштен код куће иу пиџами. Већ знате да волим да путујем.

Шта је са љубављу? Постоји ли неко са ким делите свакодневицу и да ли још увек верујете у љубав?

- Не кажем. Нека ово остане за мене. Наравно да верујем, окружена сам љубављу свих врста, а љубав је вечна док траје. И, искрено, у последње време више волим себе и трудим се да се усрећим. Све у свему, ја сам заиста срећна жена, а најбоље тек долази!

Коју поруку желите да пошаљете свим женама у зрелим годинама?

- Жене, будите жене и не правите компромисе са мушкарцима по цену саме. Дајте своје срце само ономе ко то заиста заслужује. Слушајте своју интуицију, одговори су ту. Будите одговорни за свој живот и никада, никада се не враћајте некоме ко вас је изгубио једном за другог. Ако не може да га нађе након што је "убачен", буди паметан и не наседајте на то. Негујте своја пријатељства са својим девојкама и уложите у путовања и успомене. Наравно, ако можете, удомите пса. А онда ће те Бог наградити – ово говорим из искуства.