Недеља дизајна у Скопљу је фестивал који се годинама бави индустријским дизајном и дизајном производа, а после вишегодишње паузе фестивал је поново део културне сцене од 6. до 10. новембра у „Јавној соби” и „Литератури. мк“ у тржном центру „Диамонд“.

Амбициозни циљ Недеље дизајна у Скопљу је подизање свести о функционалности дизајна и креирању иновативних производних решења, али овога пута у знаку еко и циркуларне економије. Фестивал је најављен конференцијом о развоју креативног туризма, а настављен је радионицама, панел дискусијама, поп-уп изложбом, стручним предавањима о дизајну, радионицама за децу, као и програмом где је акценат на музици.

После вишегодишње паузе, поново смо се срели са Александром Велиновским из „Публиц Роом”, који је одговоран за целокупну организацију Недеље дизајна у Скопљу.

У коју сврху сте најавили ново издање Недеље дизајна у Скопљу конференцијом о развоју креативног туризма?

– Улазак сектора туризма у Министарство културе за нас је био новина и отворио је питање шта ће бити даље. Ми, као организатори Недеље дизајна у Скопљу, имамо блиску сарадњу са Министарством културе, али и са другим фондовима и са локалном администрацијом по питањима културе. Сада се појављује туризам, који је привредна грана, а улази у сектор културе, што је само по себи новина коју треба посматрати. То значи да ће сам сектор културе, односно креативне индустрије, морати да промени перформансе и дода економску компоненту, или једноставније речено, економско размишљање у односу на културни производ.

До сада је сектор културе функционисао тако што је тражио средства за подршку, али без изласка на тржиште и продаје производа. Сада ћемо морати да променимо начин размишљања. Ово је јединствена шанса за сектор културе и креативне индустрије да дођу до производа који би пласирали кроз сектор туризма. На тај тренутак гледам као на „златну кокошку“, јер ако добијемо нову публику, која ће у Македонију долазити субвенционисана, мораћемо да искористимо те људе да троше новац у сектору културе. Зато смо одлучили да одржимо конференцију за развој креативног туризма, у чему су своју корист нашли људи из Министарства културе и били део учесника конференције.

С друге стране, у конференцију су били укључени и оператери. Због њихових искустава међу учесницима конференције били су и „филдери“. Није нам била потребна академска сцена са стратегијама и светлим примерима из света, али су нам били потребни они који већ раде у Македонији, а који имају реалне проблеме и у културном и у туристичком сектору.

После два одржана трибина, стекао се утисак да су то два паралелна света. Шта је потребно да се ти светови споје?

– Питао сам то министра Зорана Љуткова као питање, односно да ли је то „органски однос” или је „наметнути брак”? Одговор је био да туризам органски припада овом сектору, јер је уско повезан са културом, подржава и носи заједно. Лично мислим да је то органска веза, али за нас долази са другог пута. Ако обезбедимо добре услове, тај органски однос ће оживети и доживети развој који ће донети корист и култури и туризму. Штавише, за десет година ћемо вероватно причати о једном сектору, а не да их раздвајамо као сада. Онда ћемо разговарати о ситуацији „брака“, а не о „младожењи“ и „млади“ као што сада радимо.

Конференција је била увод у Недељу дизајна у Скопљу, која се после вишегодишње паузе одржава од 6. до 10. новембра у „Публиц Роом” и на још неколико локација. Који су били разлози за паузу и са којим мотивима враћате у живот Недељу дизајна у Скопљу?

– Имали смо један неуспешан покушај са последњим издањем које се одиграло током пандемије ковида. Дошло је до многих препрека, а недеља дизајна је фестивал који се мора физички присуствовати да би се доживео. Све остало без физичког контакта је тешка импровизација. На фестивалу се учи и ради. Ово је радни фестивал, место где се уче нова искуства и повезују учесници. На овај начин се надограђују и излазе богатији знањем и искуствима.

Цео програм је осмишљен тако да сви са фестивала оду богатији и смелији како би сутра могли да наставе да раде и стварају у животу. Фестивал је оријентисан ка дизајну, али не искључује ни друге активности, попут архитектуре, ликовне уметности, заната.

Пауза која се догодила такође је одраз завршетка подршке креативним индустријама 2017. Преживели смо две године после тога да организујемо фестивал без подршке државе, али ако те „мајка” не воли, не може да те воли ни „чика” из Брисела. Ако држава одлучи да нема потребе за даљим развојем креативних индустрија, то би требало јасно да се каже, а то би нам био јасан показатељ на коју другу сферу да се оријентишемо. Флексибилни смо, доказали смо, еластични смо, чак и пластични, на крају крајева, и сто пута смо се реформисали и реорганизовали у „Јавној соби”. То за нас није проблем. Ми смо пословно оријентисани и брзо делујемо. Видимо проблеме, проналазимо могућности и прилагођавамо се.

Чини се да сте паузу искористили за добро и у ново издање ушли са мало проширеним форматом у смислу концепта фестивала. Шта је ових дана мото Недеље дизајна у Скопљу?

– Мото је „За нову генерацију Скопља!“, што значи да је ове године оријентација фестивала више усмерена на младе. Ту „Генерацију З” (Ген З) коју сви траже, већ имамо у „Јавној соби”. Намера нам је била да понудимо довољно квалитетних садржаја који би они прихватили, а у ту сврху млади су били укључени у програмирање и маркетинг у конципирање програма.

Наш циљ је да привучемо генерације које долазе да се не изгубе успут, да не заврше у кафанама са турбо фолком, већ да науче да на фестивалу могу да открију лепе и паметне садржаје који ће им бити од користи живи сутра. Са фестивала ће, сигуран сам, изаћи богатији знањем и искуствима. Дакле, искуство није само у јелу и пићу, већ оно што научите на Недељи дизајна је благо које остаје. Тако смо конципирали програм да понудимо нешто иновативно и да понудимо примере који су нам блиски.

На недељи дизајна у Скопљу до сада су били најбољи дизајнери из Велике Британије, САД и Европе, али сам увек био склон да износим примере који су ближи нашем начину размишљања и рада. Када су дизајнери долазили из земаља са великим тржиштем, имао сам осећај да фрустрирају наше младе генерације тамошњим могућностима, које код нас нема. Уместо охрабрења, добили су фрустрацију.

Зато сам мало променио профил дизајнера који су држали предавања на Недељи дизајна. Другачији је осећај када, на пример, позовете Николу Радељковића из Сарајева, који је успео у области дизајна и постао познат широм света са огромним бројем међународних награда, међу којима је и Ред Дот. Другачији је осјећај када сазнате да је Никола из Сарајева постао свјетски познат дизајнер. То подстиче наше младе људе из Битоља, Тетова или Скопља да покушају да учине исто. На овај начин желим да охрабрим наше младе креативце да се заиста баве дизајном, а не да дизајн буде хоби.

Ко је од светских дизајнера ове године присутан на фестивалу?

– Дошао је Северин Филек, директор Удружења за дизајн Аустрије. Одржао је радионицу која је неопходна, а односи се на методе по којима ће сваки фриленсер научити да рачуна своје радно време. На основу тог знања, он ће моћи правилно да вреднује сопствени рад и потенцијалном клијенту понуди добру понуду, односно како да вреднује себе да би могао да наплатиш свој рад.

Ту је и светски познати дизајнер Зоран Једрејчић, који је рођен у Сплиту, а живи и ради у Београду. Његова радионица је одговорила на питање како произвести брендирани дизајн.

Партнер и стални сарадник Недеље дизајна у Скопљу је и Маја Лалић из „Миксера“ у Београду, која је открила могућности за младе дизајнере у Европи. Са Маиом смо раније успоставили платформу „Млади дизајнери са Балкана“ 2015. године, а сада правимо корак напред са платформом „Нект Ген Десигн“, коју смо проширили да буде не само за балканске дизајнере, већ и на укључују дизајнере из целе Европе. Ту је и Ана Шиловић из Хрватске, која је представила могућности финансирања културног и креативног сектора из европских фондова.

Како су програмски садржаји распоређени по локацијама на којима се одржавају?

– Предавања и радионице се одржавају током дана у „Литератури.мк” у „Диамонд Малл”. Поп-уп маркет ће се одржавати током викенда у јавној соби, док се музички концерти одржавају увече у поткровљу Народне собе.

Каква су ваша очекивања као организатора Недеље дизајна у Скопљу? Који резултати су потребни да би се отвориле могућности за развој сектора дизајна?

- Што се тиче враћања фестивала на културну агенду града, довољно је имати значајну посећеност на радионицама, предавањима и изложбеном простору. Важно нам је да видимо интересовање да бисмо стекли вољу да следеће године припремимо још бољи програм.

Сада морам да будем критичан и да истакнем да је јаз који смо до 2019. попуњавали неформалним образовањем које смо нудили, сада је постао још већи. Заправо, попуњавање те рупе је посао дизајнерских факултета, али се то на терену не види. Надали смо се да ће методологије и модели које смо развили на Недељи дизајна у Скопљу бити прихваћене од стране образовних институција и да ће наставити праксу коју смо успоставили. Нажалост, то није случај и јаз у образовању за дизајн међу младима је много већи него раније.

На пример, ако се не може разликовати шта је алуминијум и шта је челик, онда се не може бавити дизајном. Морате знати шта је дрво, а шта шперплоча. Дакле, недостају нека основна знања о материјалима, а без тога се не можете бавити дизајном. Све то треба научити на факултетима за дизајн кроз практичан рад. Не планирамо да радимо на преписменим младим дизајнерима, а неки од њих већ имају дипломе дизајнера. Да то желимо, отворили бисмо академију за дизајн, али то нам није циљ.

Зато апелујем на професоре да посвете мало више пажње практичном образовању студената дизајна. Не можемо, не желимо и не треба да будемо неко ко преузима улогу формалног образовања. Демонстрационе вежбе које имамо на фестивалу само су смернице у ком правцу треба да се креће савремено дизајнерско образовање. Наш циљ је да развијамо сектор, али не можемо да будемо просветни радници, већ се позиционирамо као катализатори развоја. Дакле, решење је у образовању. Можемо помоћи, али не можемо преузети улогу формалног образовања за дизајн.

(Интервју је објављен у „Културним пећима“ број 255, у штампаном издању листа „Слободен пећат“ 9-10.11.2024.)