Цена хлеба прошлог месеца порастао је за скоро петину у Европској унији, а главни разлог за то је рат између Русије и Украјине, које се сматрају за два главна извозника житарица и вештачких ђубрива. Рат је наставио да ремети глобална тржишта, чиме је убрзао базну инфлацију, пише он ЕУацтиве.

Глобалне цене пшенице порасле су већ у фебруару након што су месеци рата зауставили извоз житарица из Црног мора и ограничене испоруке ђубрива пошто су руски произвођачи изгубили приступ лукама на Балтичком мору које су користиле за транспорт амонијака, кључног састојка нитратног ђубрива.

Просечна цена хлеба у ЕУ је у августу 18. била 2022 одсто виша него у истом месецу прошле године, подаци су из Еуростат што је највећи пораст од децембра 2017. од када је организација почела да ради са овим подацима.

У августу 2021. просечна цена хлеба је порасла за 3 одсто годишње, саопштио је Еуростат.

Највеће годишње промене просечне цене хлеба забележиле су Мађарска и Литванија, са повећањем од 66% и 33%, респективно.

Земље са најнижим просечним растом биле су Француска са 8%, те Холандија и Луксембург које су забележиле раст од по 10%.

Цене хлеба су ове године стално расле у земљама чланицама ЕУ, са просечних 8,3 одсто у фебруару, када је Русија покренула оно што назива „специјалном војном операцијом“ у Украјини.

Комбиноване цене хлеба и житарица порасле су у августу за 16,6 одсто, што је њихов највећи раст од јануара 1997.

Инфлација у еврозони достигла је рекордних 9,1 одсто у августу, потврдио је Еуростат, подстакнута нагло вишим ценама енергије и хране.

У којој земљи са Западног Балкана је поскупео хлеб?