Сајт под окриљем Отворених података Министарства финансија (опендата.мк) открива колико новца грађани свакодневно издвајају за функције државе као пореских обвезника. Очекивано, што су приходи већи, то су и порези држави већи. Трошкови када се овако мере на дневном нивоу показују солидне износе. Ипак, треба имати у виду да су ту укључени сви трошкови, од пензионог и здравственог осигурања до културе и рекреације.

Они који примају минималну нето плату од 22.567 денара дневно издвајају 449 денара за државне функције. Истовремено, њихов пензијски допринос износи 144 денара на дневном нивоу, за оно што се сврстава у економске послове плаћају 92,5 денара, за здравство 85,7 денара, за образовање 35 денара, за опште и јавне услуге иду 25 денара, за јавне ред и мир 21 денар, за одбрану 11 денара, за рекреацију, културу и веру по 5,4 денара, за становање и развој заједнице 5 денара и за заштиту животне средине 1,8 денара дневно.

Према последњим подацима Државног завода за статистику, просечна нето плата у земљи је 41.939 денара и односи се на јун. Са својим просечним платама, за функције државе дневно издвајају 835 денара. Они уплаћују скоро дупло више доприноса за пензију од оних на минималну зараду. Тако су примаоци просечне плате за будуће пензије уплатили по 267 денара.

Старо економско правило каже – што је нација богатија, то је држава богатија, јер је пореска основица знатно већа. Биће богатији и будући пензионери. Због тога економисти врло често истичу да је пензија економска, а не социјална категорија, односно колико је годинама уплаћивао, више ће добити пензију.
Премијер Христијан Мицкоски је у више наврата поновио да је нова влада пријатељ пословне заједнице. Он је истакао да успешнија предузећа значе и више запошљавања, веће плате, а самим тим и више пореза и прилива у државну касу.

Међутим, Влада је суздржана у погледу захтева синдиката за повећање минималне зараде на ниво од 450 евра. На новинарско питање да ли ће се премијер састати са Синдикатом које му је упућено дан уочи састанка са немачким привредницима, он је рекао да такав захтев ССМ није стигао до њега, те да су синдикати у комуникација са Министарством привреде и рада.

Председник Уније синдиката Слободан Трендафилов каже да је проблем што власници предузећа превише прихода задржавају за себе.

– У Европској унији однос плате и капитала који после остаје за газде је негде између 60-70 одсто за плату и 30-40 одсто за газду. Док је Македонија земља у којој се за плате радника издваја само 10-15 одсто, а све остало остаје газдовима да би они могли да се раскошују и обезбеде себи све оно о чему радници могу само да сањају – рекао је Трендафилов у интервјуу за Канал 77.

Од свих пореских прихода ове године, у буџету је планирано 2,9 милијарди евра, а од доприноса 1,7 милијарди евра.

Грађани, пак, свакодневно могу чути притужбе на функционисање администрације и јавних служби.

У јавном сектору у земљи активна је 1.371 установа у којима је 128.879 лица засновало радни однос, према Регистру за 2023. годину. Од тога је 18.710 лица запослено у Војсци, Обавештајној агенцији, Агенцији за националну безбедност, Министарству унутрашњих послова и органу у његовом саставу – Бироу јавне безбедности, као и органу у саставу Министарства финансија – МУП-у. Финансијско-обавештајна управа са статусом овлашћених службених лица за које се у Регистру евидентирају само подаци о броју запослених, али не и о њиховој структури. У Извештају је анализирана структура података за 110.169 запослених у јавном сектору, од чега је 62.585 жена, а 47.584 мушкараца. Просечна старост ових запослених је 46,2 године. Од свих запослених 1.813 доктора наука, 5.102 магистара, 52.881 са вишом стручном спремом, 2.664 са вишом стручном спремом, 38.137 са средњом стручном спремом, а 9.356 са основном стручном спремом и полуквалификованим 63. Из буџета само за плате у администрацији издвојено је 724 милиона евра.