У нашу редакцију стигле су жалбе неколико грађана на високе рачуне за струју. Грађани се жале и на друштвеним мрежама. Кажу да су добили рачуне са неразумно високим износима. У ЕВН-у потврђују да им је стигло мање притужби, али кажу да их је мање него у истом периоду пре годину дана. Према ЕВН-у, очитавања бројила се врше сваког месеца, осим у одређеним изузетним случајевима.

Наш читалац каже да је њен последњи рачун био 8.200 денара, иако их има само два, у стану од 40 квадрата.

– Грејем се на инвертер који није укључен пола дана, када нисмо на послу. Не кувамо сваки дан. У стану живимо само ћерка и ја. Чак ни не кувамо често. Како онда да добијем рачун од 8.200 денара? Мој претходни је био 7.500. Не могу да верујем да сам толико потрошио. Или нешто није у реду са струјомерима или са очитањима - реагује Бети из Ђорче Петрова.

На друштвеним мрежама деле признанице и до 12.000 денара и тврде да тако нешто никада раније нису добили. У коментарима је једна наша суграђанка написала да јој је са 7.000 денара рачун скочио на 16.000. Има оних који тврде да су им плате око двадесет хиљада денара, иако тврде да не живе у луксузу. Кажу да сада целу плату морају да троше на струју! Грађани сумњају и да им је струја коју су потрошили у децембру наплаћена по већем јануарском рачуну. Међутим, свако може да провери своју фактуру, а у фактури се налазе киловати који су фактурисани по старој цени до 31. децембра, као и киловати из јануара који су фактурисани по новој цени.

Ако грађани сматрају да су им преплаћени, имају право да се жале.

– ЕВН Хоме, широм земље, примио је 1.385 захтева за исправку фактура у јануару 2025. и 898 захтева у децембру 2024. године. Прошле године у истом периоду (јануар 2024.) компанија је примила 1.857 захтева за исправку фактура и 923 захтева у децембру 2023. године. У просеку, у 01. и 2025. има око 12 одсто мање захтева за исправке рачуна у односу на 2024. и 18.

Али, од њих нисмо добили одговор на питање како су се децембарски дани разликовали од јануарских, с обзиром да је од 1. јануара дошло до благог поскупљења струје. Наиме, просечна цена струје за домаћинства од 1. јануара поскупела је за 0,92 одсто. У првом блоку поскупљење је 0,68 одсто, у другом за 0,9 одсто, у трећем за 1,93 одсто, у четвртом за 2,24 одсто, а јефтина тарифа скупља је за 0,9 одсто, саопштила је Регулаторна комисија за енергетику (ЕРЦ).

Неки од грађана који деле високе цене реагују да је период читања био дужи од месец дана и износио је 35 дана. У ЕВН-у су објаснили да очитавање бројила обављају електродистрибуције сваког месеца, упркос томе што Закон о енергетици, Мрежни правилник и Правилник о снабдевању предвиђају да се очитавање бројила врши четири пута годишње.

– До одступања од интерног правила компаније за очитавање бројила сваког месеца може доћи само из следећих разлога: одсуство корисника (није код куће или у објекту), због спречености очитачких екипа, годишњих одмора и сл. а затим се израђује предрачун. Претпостављена фактура не значи аутоматски и већи рачун за струју. Може да садржи и ниже претпостављене вредности - каже ЕВН.

Грађани такође могу сами да пријаве и пријаве ситуацију. Али, како кажу у ЕВН-у, према њиховој интерној статистици, корисници често немају потребу да користе услугу за самопријављивање статуса потрошње на мрежи.

Није пронађено решење за грејање

Стручњаци истичу да је главни проблем оних који добијају рачуне преко 10.000 денара то што се заправо греју на струју и што живе у енергетски неефикасним зградама. О гасификацији се прича деценијама, али је то остала само празна жеља. Спровођење енергетске ефикасности захтева новац.
– У западној Европи постоје старе зграде које су успеле да остваре уштеду енергије од 90 одсто, што значи да су достигле тачку да буду пасивне зграде. И у Македонији постоје примери уштеде енергије и до 70 одсто. Постоји читава наука о томе како се то постиже. Нормално је да су за то потребна улагања, а наш животни стандард је низак и грађани одмах одустају. Али требало би да постоји фонд за енергетску ефикасност, кроз који ће се нудити одређени подстицаји, отплата на рате или грантови – каже Катерина Петрушевска из Удружења лиценцираних контролора енергије.