Румунија ће потпуно зауставити војну помоћ суседној Украјини, обећава Калин Ђорђеску, независни председнички кандидат који је, на велико и опште изненађење, фаворит у другом кругу председничких избора одржаних у недељу.

Ђорђеску је био маргинални кандидат у првом кругу избора, али је освојио највише гласова од 13 кандидата, иако иза себе није имао ниједну странку и водио кампању искључиво на платформи Тикток. Уз оптужбе да није пријавио као трошак новац који је уложио у Тикток да прошири круг пратилаца на неколико милиона људи, није покренут никакав поступак и дозвољено му је да се такмичи у другом кругу.

Уставни суд је одлучио да поново преброји милионе гласачких листића, али је касније потврдио резултате првог круга и дозволио да се други круг одржи по плану.

То значи да ће Румуни сутра моћи да бирају једног од два кандидата – за проруског Калина Ђорђескуа, који је у првом кругу освојио 2,12 милиона гласова, или за проевропску Елену Ласкони, која је освојила 1,77 милиона гласова у првом кругу. прво коло, само 2.740 више од трећепласираног Марсела Чолакуа.

Актуелни председник Клаус Јоанис такође је у среду објавио документе обавештајних агенција у којима се наводи да је Георгескуову „масовну и високо организовану“ Тикток кампању координирала страна држава. Документи садрже и обавештајни закључак да „Русија спроводи хибридне нападе на Румунију, коју сматра непријатељском земљом“. Европска унија је, међутим, у посебном случају затражила од ТикТока да „замрзне” податке у вези са изборима у Румунији, у истрази о могућем незаконитом утицају на демократске процесе.

Јуче је румунско тужилаштво најавило отварање кривичне истраге, али ће она бити спроведена тек после другог круга, у којем може да победи Ђорђеску.

Проруски кандидат одбацује све оптужбе да је „човек Москве“.

– Боје се. Не могу да прихвате да су Румуни коначно рекли „желимо назад свој живот, нашу земљу, своје достојанство“ – рекао је Ђорђеску.

Независни кандидат је у предизборном интервјуу за Би-Би-Си похвалио популистичке лидере Доналда Трампа и Виктора Орбана, али је нагласио да му се не свиђа руски председник Владимир Путин, иако га сматра „патриотом“ и „лидером“.

С друге стране, на питање да ли ће Румунија, ако победи на изборима, наставити да пружа помоћ и подршку Мађарској у рату са Русијом, Ђорђеску је био непоколебљив да ће се то променити.

- Нула. Све ће стати. Морам да бринем само за своје људе. И сами имамо много проблема - рекао је Ђорђеску.

Председник Румуније има нешто више од церемонијалне моћи. Он је врховни командант војних снага, именује премијера и има улогу у спољној политици. Румунија је чланица НАТО-а и једна је од најчвршћих присталица Украјине од почетка руске војне инвазије. На њеној територији је распоређена велика НАТО база и делови противваздушног система „Патриот“, Букурешт пружа финансијску помоћ Кијеву, а Румунија је кључна за извоз украјинског жита.

Ђорђеску не оспорава чланство Румуније у Европској унији и НАТО-у, али најављује да ће као председник преговарати о свему, са фокусом на националне интересе.
Управо је Ђорђескуова прикривена проруска оријентација била повод за масовне демонстрације у Букурешту, које је организовао његов противкандидат, бивши телевизијски водитељ Ласкони из Уније за спас Румуније. На скупу су биле углавном европске заставе, али су се вијориле и румунске заставе са рупом у средини, као подсећање на револуцију 1989. године, када су људи исекли комунистичке симболе са тробојнице. Бројне истакнуте естрадне звезде, уметници и грађански активисти отворено су подржали Ласконијеву и позвали грађане да масовно гласају за њу „како Румунија не би остала изолована и у ЕУ и у НАТО“.

Резултати последње анкете спроведене уочи другог круга председничких избора у Украјини указују на неизвестан дуел. Ласкони би освојио 48,6 одсто гласова, а Ђорђеску 46,4 одсто. Три одсто испитаних је одлучно да поништи гласање, а 2 одсто још није одлучило.

Али то не мора да значи ништа, с обзиром да је Ђорђеску пре две недеље био 8 одсто, а у првом кругу избора освојио је 22,8 одсто гласова.