Јуче, 23. септембра 1943. године, током првог од пет кратких периода у којима су Кичево и крај Копачке током Другог светског рата ослобођени од фашистичког окупатора, одржан је први школски час на македонском језику у селу Подвис. .

Савез бораца подсетио је на ову годишњицу, наводећи да је школа отворена на ослобођеној територији, а први учитељ је био Василко Ристески из Подвиса. На првом часу је рекао ученицима: „Децо, од сада ћете учити на свом матерњем македонском језику. И поздрављаћемо се на македонском језику.“ Сваки дан, када је учитељ ушао у учионицу, поздрављао је са: „Смрт фашизму“, а деца су одговарала са: „Слобода народа“.

Фотографије из саопштења Савеза бораца подсећају да је школска зграда у којој су се годинама одржавали историјски први часови савременог македонског језика у очајном стању, остављена да пропада без бриге државе, упркос чињеница да има статус споменика културе.

Зграда се налази у старом, потпуно напуштеном делу Подвиса, а спомен-плочу која је на њему постављена мештани су давно преместили у нови део села. Последње, јалове најаве о реконструкцији школске зграде чуле су се 2014. године.

Прво ослобођење Кичева и околине у септембру 1943. године трајало је 21 дан.

О догађајима у Подвису, на првој ослобођеној територији током рата, скоро читаву годину пре састанка АСНОМ-а, говори документарни филм МТВ-а о селу из 2006. године, аутора писца. Стојмир Симјаноски. У њему неки од тадашњих ђака говоре и о првим школским часовима на македонском језику: