Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен данас је у Стразбуру, на састанку иза затворених врата са члановима Конференције председника Европског парламента, коју чине председница ЕП Роберта Мецола и први људи посланичке групе, треба да представе предлог састава новог колегијума комесара и расподелу ресора којима ће руководити.

Према првобитном плану, овај састанак је требало да се одржи прошле недеље, 11. септембра, али је на захтев Фон дер Лајен померен за данас, како би Словенији дала времена да заврши процедуру око именовања новопредложена словеначка кандидаткиња за европског комесара Марта Кос.

Словенија је првобитно за европског комесара предложила бившег председника словеначког Рачунског суда Томажа Весела, али је он почетком овог месеца повукао своју кандидатуру. Весселово повлачење уследило је након извештаја да је Фон дер Лајен затражила од неких држава чланица, укључујући Словенију, да замене своје предложене мушке кандидате женама како би се постигла што већа равноправност полова у новом извршном телу ЕУ. Претходно је Румунија такође заменила свог кандидата за европског комесара кандидаткињом.

После повлачења Весела, словеначки премијер Роберт Голоб предложио је бившег амбасадора Словеније у Немачкој и Швајцарској Коса. Према интерним процедурама, номинацију Коса мора да одобри Одбор за европске послове словеначког парламента, а без тог одобрења Љубљана не може формално да поднесе Бриселу званични предлог за европског комесара. Према Пословнику словеначког парламента, ово одобрење Одбора требало би да буде најкасније 24. септембра, па је његов председник, који долази из редова опозиције, најавио да неће заказати седницу пре овог датума.

У тим условима, заменица главне портпаролке Европске комисије Аријана Подеста потврдила је јуче да Фон дер Лајен остаје на плану да данас ЕП представи нову Европску комисију без формалне номинације Коса. Подеста је, међутим, оставио простор за евентуалну промену овог плана, истичући да је „24 сата дуго у политици” и да су промене могуће.

;

Иначе, Фон дер Лајен се нашла у сличној ситуацији да представља састав Европске комисије без иједног кандидата 2019. године када је тадашњи британски премијер Борис Џонсон, уочи Брегзита, одбио да предложи кандидата за европског комесара из свог састава. земља.

Међутим, упркос званичном предлогу Фон дер Лајен о саставу ЕК, Европски парламент неће формално започети процедуру саслушања и одобравања нових европских комесара док не добије званичне номинације свих кандидата, укључујући и Коса.

Након појединачног одобрења сваког од предложених комесара од стране релевантних комитета Европског парламента, посланици би требало да гласају на пленарној седници за избор Европске комисије. Одуговлачењем процедуре у Словенији, ЕП се доводи у временску зону да комплетан изборни поступак заврши најкасније до средине октобра, како је планирано.

Уочи данашњег представљања нове Европске комисије, дошло је до промене у њеном предложеном саставу након јучерашње оставке европског комесара за унутрашње тржиште и француског кандидата за европског комесара Тјерија Бретона, који је оптужио Фон дер Лајен да је „саботира“. и „стварања нереда“ током транзиције у нове институције ЕУ, као и да су најновији догађаји „још један доказ сумњивог лидерства“ са његове стране. Он у оставци тврди и да је Фон дер Лајен понудила Француској „утицајнији портфељ” у новој Европској комисији, уколико Париз уместо њега предложи другог кандидата. ЕК је одбила да коментарише такве тврдње, позивајући се на принцип поверљивости у интерној комуникацији.

Неизвесност око одсуства предлога француског комесара отклонио је француски председник Емануел Макрон у року од неколико сати од Бретонове оставке, који је предложио свог блиског сарадника и генералног секретара своје либералне Ренесансне партије, садашњег министра спољних послова и Европе, да га замени Сејоурне. Према најавама, Сејоурне ће добити "утицајни" ресор који ће покривати економска питања, монетарну политику, финансијске услуге и тржишта капитала.

– Аустрија: Магнус Брунер, министар финансија;

– Белгија: Хађа Лабиб, шеф дипломатије;

– Бугарска: Екатерина Захариева, бивша министарка и садашња посланица у бугарском парламенту;

– Грчка: Апостолос Цицикостас, гувернер грчког региона Централна Македонија и бивши председник Европског комитета региона;

– Данска: Дан Јоргенсен, министар за развојну сарадњу и глобалну климатску политику;

– Ирска: Мицхаел МцГратх, министар финансија;

– Италија: Рафаеле Фито, министар европских послова и кохезионе политике;

– Кипар: Костас Кадис, бивши министар пољопривреде, образовања и културе;

– Летонија: Валдис Домбровскис, европски комесар за трговину;

– Литванија: Андриус ​​Кубилијус, европски посланик и бивши премијер;

– Луксембург: Кристоф Хансен, посланик ЕП

– Малта: Роберт Абелла, шеф кабинета малтешког премијера Глена Мицаллефа;

– Пољска: Пјотр Серафин, стални представник Пољске у ЕУ;

– Португалија: Марија Луис Албукерки, бивша министарка финансија;

– Румунија: Роксана Манзату, европосланица и бивша министарка за европске фондове;

– Словачка: Марош Шефчович, потпредседник Европске комисије за Зелени договор и за међуинституционалне односе;

– Словенија: Марта Кос, бивша амбасадорка у Немачкој и Швајцарској;

– Мађарска: Оливер Вархеи, комесар за проширење и суседску политику;

– Финска: Хена Виркунен, бивша посланица Европског парламента и бивша министарка образовања, јавне управе и саобраћаја;

– Француска: Степхан Сејоурне, министар спољних и европских послова;

– Холандија: Вопке Хоекстра, европски комесар за климатску акцију;

– Хрватска: Дубравка Шуица, европска комесарка за демократију и демографију;

– Чешка Република: Јосеф Сикела, министар индустрије и трговине;

– Шведска: Јесика Роузвол, министарка за европске послове и нордијску сарадњу; и

– Шпанија: Тереза ​​Рибера, министарка за транзицију животне средине.

Немачка и Естонија ове године нису кандидовале кандидате за европске комесаре, јер немачко место заузима председница ЕК Вон дер Лајен, а естонско место бивша премијерка и европосланица Каја Калас, коју је предложила Савет ЕУ као високи представник за спољну политику и безбедност у јуну.