Након потврде да ће се Доналд Трамп вратити у Белу кућу, европски лидери нису рекли ни једну лошу реч о њему. Огромна већина од 47 шефова држава и влада који су се окупили у Будимпешти на самиту Европске политичке заједнице (ЕПЦ), организације која поред земаља Европске уније, Турске, Украјине, Исланда, Норвешке и Велике Британија, као и земље Западног Балкана, рачуна на наставак партнерства са САД. Знајући да је победник избора у Вашингтону подложан личном удварању, многи европски политичари су хвалили „величанствену” кампању, „историјски” успех и „велики повратак” председника.

Чак је и украјински председник Володимир Зеленски, коме Доналд Трамп жели да смањи помоћ у одбрани од Русије, похвалио, како је рекао, „веома добар“ телефонски разговор са Трампом, који је критичан према ЕУ.

„Одао сам признање његовој породици и његовом тиму на одличном раду“, рекао је Володимир Зеленски.

Он се радује „ери јаких Сједињених Држава под енергичним вођством председника Трампа“.

Такав избор речи требало би да се допадне Доналду Трампу, који је током предизборне кампање тврдио да може да оконча рат Русије против Украјине за 24 сата и пре инаугурације. У емотивном говору у Будимпешти, председник Зеленски је такође упозорио да би уступци Русији били „самоубиство за Европу“.

Радосно јуриш Трампу?

Нови генерални секретар НАТО-а Марк Руте рекао је на самиту ЕПЗ одржаном на фудбалском стадиону у Будимпешти да се чак радује сарадњи са Трамповом администрацијом „на постизању мира снагом“. То је тако добро функционисало током његове прве четири године на функцији, рекао је Рутте. Стварно? Трампове претње у кампањи да неће бранити земље НАТО-а које не повећавају своје војне буџете у складу са НАТО уговором су очигледно заборављене. Француски председник Емануел Макрон је на самиту тврдио да Европа не треба заувек да препусти своју одбрану у рукама Американаца.

„Да ли желимо да други пишу историју, ратове Владимира Путина, изборе у САД или трговинску политику Кине? Или желимо да пишемо своју историју? Мислим да имамо снаге да то сами напишемо“, рекао је Макрон.

Албански премијер Еди Рама упозорио је европске колеге да не реагују „хистерично” на Трампову изборну победу, већ да сагледају реалност и сачекају конкретну Трампову политику.

Ово би могла бити прилика да Европа промени ствари и почне да их гледа другачије“, сматра Рама.

На крају, већа потрошња на одбрану у Европи под притиском Трампа довешће до јачања НАТО-а. Међутим, потрошња усмерена на достизање два процента бруто националног производа расла је брже него што се очекивало, посебно после руског напада на Украјину 2022. године – када је председник Џо Бајден био на функцији.

Председник Србије Александар Вучић, који је више проруски него прозападни, Трампову изборну победу види као прилику.

Надам се да ће сада моћи да се разговара о прекиду ватре и миру у Украјини“, рекао је Вучић.

Сваки договор је, каже, бољи од тренутног ратног стања.

Орбан ужива у промени у Вашингтону

Мађарски премијер Виктор Орбан, такође савезник Кремља, био је насмејан док је дочекивао своје госте у Будимпешти. Није рекао много, али његов широк осмех је ипак много говорио. Орбан је једини шеф владе једне земље чланице ЕУ који отворено води кампању за Трампа.

Дипломате Европске уније оцењују да Орбан сада себе види као природног посредника између нове администрације у Вашингтону и Европе. Брисел је оштро критиковао Орбана због његове независне „мировне мисије“ у Москви и Пекингу прошлог лета. Десничарски политичар је у сталном спору са Европском комисијом због дефицита у владавини права у Мађарској. Углавном изолован у Бриселу, сада је заглављен у Будимпешти.

Криза владе у Берлину баца сенку на састанак у Будимпешти

Једна особа није учествовала у разговорима о Трампу и Украјини: канцелар Олаф Шолц. У Берлину је прво морао да се суочи са распадом владајуће коалиције. Шолц је у среду увече сменио свог либералног министра финансија и најавио нове изборе, вероватно у марту, што је прилично необично за Немачку. Након што је отказао посету у четвртак, Шолц и даље жели да присуствује неформалном састанку 27 држава ЕУ овог петка, такође у Будимпешти.

После Трампове победе у садашњим тешким економским и безбедносним временима, криза владе у Немачкој долази у тешком тренутку за Европљане. Али све европске колеге Олафа Шолца су истицале да је промена власти сасвим нормалан демократски процес. Уосталом, Аустрија и Белгија се такође тренутно боре са тешким коалиционим преговорима. У Ирској су расписани нови избори, а у Француској премијер влада променљивом већином.

Али могло се чути и да „Европа може бити јака само са јаком Немачком”, како је рекла председница Европског парламента Роберта Мецола у Будимпешти. Генерални секретар НАТО-а Руте, који је у понедељак боравио у Берлину у првој посети од када је на челу Алијансе, оптимиста је и верује да ће Немачка, упркос владиној кризи, испунити своје одбрамбене обавезе на међународној сцени.

Догађаји у Немачкој не штете Европској унији

Званичан став Европске комисије је следећи: промена власти у Немачкој неће омести Унију. Према речима председнице Комисије ЕУ Урсуле фон дер Лајен, чланице Европске уније могу лакше и саме да превазиђу изазове.

„Када смо заједно, имамо велику моћ. И то је наша највећа снага“, рекао је председник Европске комисије.

Кажу да демохришћански политичар није у најбољим односима са немачким социјалдемократским канцеларом Шолцом.

Међутим, дипломате ЕУ у Будимпешти кажу да би неке ствари могле бити лакше решене без немачке социјалдемократско-зелено-либералне владе. Раздвојена коалиција је већ неколико пута изазвала негодовање због нагле промене мишљења током гласања у Бриселу. Чак се појавила и увредљива фраза „Немачки глас“.

Преговори о следећем буџетском оквиру Европске уније, који би требало да буде представљен у јулу 2025, могли би да буду још лакши јер ће немачки избори бити одржани пре тога, а не у септембру 2025. како је планирано. Али и то је спекулација, јер није извесно да ли ће до лета бити завршени неопходни преговори за формирање нове коалиције.

"Стратешка интимност"

Европска политичка заједница основана је 2022. године као форум против Русије, на иницијативу Француске. Овде треба да размењују идеје и разговарају о политичким стратегијама чланице Европске уније, кандидати за улазак у Унију и земље које не желе у ЕУ. На самиту ЕПЗ се не доносе званичне одлуке.

То је више формат за шефове држава и влада који се иначе не састају тако често.

„ЕПЗ је свакако прилично неформалан догађај, чак и ако се овде састану лидери. То је место за стратешку интимност, да тако кажем, са слободним временом за разговор и без упутстава“, каже Стивен Блокманс, стручњак за Европу у ЦЕПС-овом истраживачком центру у Бриселу.

Фокус је на друштвеној размени и дискусијама о безбедносним питањима која утичу на Стари континент.

Извор: Деутсцхе Велле/ Аутор: Бернд Риегерт