Једна трећина становништва удише токсичне честице

Загађење ваздуха у Скопљу/Фото: ЕПА-ЕФЕ/ГЕОРГИ ЛИЦОВСКИ

Прекорачење просечне годишње концентрације финих ПМ10 честица прошле године било је у Кавадарцима, Велесу, Кичеву, Куманову, Тетову, Гостивару и Струмици, као и у Центру, Карпошу и Лисицама. У свим овим градовима живи 601.992 становника од укупно 1,8 милиона колико их има у целој земљи

Трећина становништва у Македонији је стално изложена загађеном ваздуху опасном по здравље људи, наводи се у новом Годишњем извештају о квалитету животне средине за 2021. годину.

Прекорачење просечне годишње концентрације финих честица ПМ10 било је у Кавадарцима, Велесу, Кичеву, Куманову, Тетову, Гостивару и Струмици, а са скопских мерних места - у Центру, Карпошу и Лисицама. На свим овим локацијама, према прошлогодишњем попису, живи 601.992 људи од укупно 1,8 милиона колико их има у целој земљи.

Здравље људи је заштићено законом и ограничавањем просечне годишње вредности концентрације финих честица на 40 микрограма по кубном метру ваздуха. Према Извештају Министарства животне средине, најзабрињавајућа ситуација је у Кавадарцима, где је просечна годишња вредност скоро 60 микрограма по кубном метру ваздуха, а следе Кичево, Тетово и Куманово са годишњим просеком од 50 µг/м3.

Ситуација у овим градовима је лоша и по броју дана у години у којима се прелази просечна дневна концентрација честица ПМ10, која не сме да пређе 50 микрограма по метру кубном. Законом је прописано максимално 35 дана у години када се прелази граница загађења, али је прошле године ваздух у Кавадарцима био опасно загађен 156 дана! Од осталих наведених градова, у Кичеву није дисало 139 дана, у Тетову - 130, у Велесу - 120, у Лисицама - 118, у Куманову - 114, иу Гостивару - 107 дана.

Још више забрињавају подаци о ПМ 2,5

Још више забрињавају подаци о најмањим честицама ПМ 2,5, које су најопасније по здравље јер несметано продиру у све органе у људском телу, укључујући и мозак. И ове честице премашују сигурну просечну годишњу вредност у неколико македонских градова.

Законском уредбом је било предвиђено да се од 2013. до 2020. године годишња гранична вредност ПМ2,5 смањи на 25 μг/м3 ради заштите здравља људи, али то у великом делу градова није постигнуто, па је прошле године у Тетову годишњи просек ПМ2,5 је 37 микрограма, Куманово 35 итд.

„Чврсте честице утичу на здравље људи својим удисањем и продирањем у плућа и крв, што доводи до негативних ефеката на респираторни, кардиоваскуларни, имуни и нервни систем. Мање честице продиру дубље у плућа. Тренутни ниво изложености ПМ суспендованим честицама људи у урбаним и руралним срединама има опасне последице по њихово здравље. Хронична изложеност ПМ доприноси ризику од развоја кардиоваскуларних и респираторних болести, као и рака плућа. „Смртност од загађења ваздуха већа је за око 15 до 20 одсто у градовима са високим нивоом загађења у поређењу са релативно чистим градовима“, наглашава се у извештају.

Хиљаде живота угашено прерано

Досадашње анализе и процене разних институција показују да је загађење ваздуха у Македонији убило хиљаде људи. Према проценама Европске агенције за животну средину (ЕЕА), у 2019. години у Македонији је око 400 људи умрло од последица загађења ваздуха честицама ПМ2,5, 120 особа од последица загађења азот-диоксидом и 90 особа од последица загађење ваздуха озоном.

Уколико земља почне да примењује нове препоруке Светске здравствене организације да ограничи загађење ваздуха ПМ2,5 честицама на ниво од само 5 микрограма по метру кубном током године, процењује се да ће бити спасено 2.500 прерано изгубљених живота. На нивоу ЕУ, честице ПМ2,5 су ограничене, као и у Македонији, на 25 микрограма по кубном метру ваздуха, а СЗО је до сада препоручивала да ниво ових честица не сме да прелази 10 микрограма по кубном метру ваздуха годишње. .

Утврђивање порекла суспендованих честица за 2020. годину показује да најзначајније учешће у емисији има грејање домова и административних објеката на биомасу као гориво, посебно због непотпуног сагоревања дрвета у старим пећима. Попис је показао да у Македонији има 598.632 домаћинства, а према последњем доступном истраживању Државног завода за статистику из 2019. године, 49,18 одсто домаћинстава користи дрво као примарни извор топлоте, 8,49 одсто се греје на дрвене брикете и палете, а 1 проценат користи угаљ, ТНГ (гас) или нафту за грејање. Због тога је учешће емисија из домаћинстава и административних објеката у укупним емисијама ПМ 10 у 2020. години 46 одсто, а ПМ 2,5 69 одсто.

Други кључни сектор у емисији суспендованих честица је сектор производње електричне и топлотне енергије, са укупним учешћем од 24 одсто. Остали загађивачи ваздуха, сумпордиоксид, оксиди азота, угљен моноксид, према Извештају, прошле године нису прелазили годишње граничне вредности, осим озона, чији је дугорочни циљ здравствене заштите премашен на мерним местима Лазаропоље. , Миладиновци, Куманово, Струмица, Кавадарци, Гостивар, Битољ 1 и у Скопљу на мерним местима Лисиче, Карпош, Гази Баба и Ђорче Петров.

Токсичан бензопирен до 14 пута изнад безбедног нивоа

Емисије тешких метала се, пак, не мере редовно, већ се обрачунавају, иако би по Закону о квалитету ваздуха требало мерити концентрације олова, живе, кадмијума и арсена у ваздуху. Повремено се на појединим локацијама врше кампања мерења, а прошле године је мерено на мерној станици Битољ, а резултат је показао да није прекорачена годишња гранична вредност олова и циљне вредности осталих тешких метала. .

Али мерење кампање у Битољу показало је опасно високе вредности бензопирена, чак 14 пута изнад безбедног нивоа. Циљна вредност за бензопирен је дефинисана у националном законодавству и износи 1 нанограм по кубном метру ваздуха, мерено као садржај финих честица ПМ10, али мерења у Битољу показују видно веће концентрације у најхладнијим месецима од новембра до фебруара, а просечна годишња вредност је 1,6. Просечна дневна вредност је, пак, у хладним месецима износила и до 14 нанограма по метру кубном.

Бензопирен је загађивач из групе полицикличних ароматичних угљоводоника (ПАХ), који у животној средини настају непотпуним сагоревањем материја које садрже угљеник, као што су нафта, дрво, отпад или угаљ, повезују се са честицама пепела и преносе се на веће удаљености. у ваздуху .

„Једињење бензо(а)пирен је познато по томе што је прва откривена канцерогена хемикалија, а до сада је 7 РАН једињења класификовано као канцерогено за људе. Осим канцерогених својстава, имају и мутагена и тератогена својства. Висока пренатална изложеност РАН је повезана са нижим ИК-ом и астмом код деце. Истраживања показују да изложеност РАН током трудноће доводи до негативних исхода као што су превремени порођај, ниска порођајна тежина код новорођенчади и срчане малформације. Узорци крви пупчане врпце узети од изложених беба показују оштећење ДНК. Студије показују нижи ниво развоја код трогодишњака, ниже резултате на тестовима интелигенције и повећање проблема у понашању у доби од шест и осам година. Такође, изложеност РАН код деце доводи до високог нивоа анксиозности или депресије“, каже се у извештају.

Пре неколико година у Карпошу је било кампања мерења бензопирена, а резултати су били исти, са прекорачењима и до 16 пута изнад дозвољене границе у зимским месецима, из чега се може закључити да зими где год има грејања чврстим горивима грађани се трују бензопиреном.

Драги читаоче,

Наш приступ веб садржајима је бесплатан, јер верујемо у једнакост информација, без обзира да ли неко може да плати или не. Због тога, да бисмо наставили са радом, тражимо подршку наше заједнице читалаца финансијски подржавајући Слободну штампу. Постаните члан Слободених Печата да помогнете објектима који ће нам омогућити дугорочне и квалитетне информације и ЗАЈЕДНО осигурајмо слободан и независан глас који ће УВЕК БИТИ НА СТРАНИ НАРОДА.

ПОДРЖИТЕ БЕСПЛАТНУ ШТАМПУ.
СА ПОЧЕТНИМ ИЗНОМ ОД 60 ДЕНАРА

Видео дана