У Сали за седнице Филолошког факултета „Блаже Конески“ у Скопљу 28. октобра (понедељак), са почетком у 12 часова, биће одржана промоција два македонска издања Универзитета ЕЛТЕ у Будимпешти.

Реч је о зборницима радова у издању Катедре за славистику Института за славистику и балтичку филологију, објављени у реномираној едицији „Опера Славица Будапестиненсиа (Лингуае Славицае)“. Уредник оба издања је Златко Панзов, а превод са македонског на мађарски је Анамарија Цинеге-Панзова.

Поводом 100. годишњице рођења Блажа Конеског објављена је збирка „Блазе Конешки: О македонском језику“ (Блазсе Конесзки: А мацедон ниелврол). Садржај Зборника обухвата предговор Златка Панзова, као и текстове Блаже Конеског: „Развој македонског књижевног језика“; „Афирмација македонског језика” и „Македонски језик у развоју словенских књижевних језика”.

У Зборнику је и текст „Неколико речи за македонски књижевни језик“ Крсте Петкова Мисиркова, а публикација садржи фотографије из првих издања Граматике Блаже Конеског, из Правописа Македоније, из Одлуке о увођењу македонско писмо, као и са оригиналне корице књиге „О македонским пословима“.

Зборник „Македонски књижевно-историјски мозаик“ (Мацедон иродаломтортенети мозаик) састављен је од пет научних чланака посвећених низу књижевно-научних и културних тема: „Еп и арс-поетика Блаже Конеског“; „Ватра и вода у лирици Атсо Шопова“ Владимира Мартиновског; „О неким особеностима књижевне критике Косте Солева Рацина” Ивана Антоновског; „Женски књижевни архив – од усменог стваралаштва до (пост)феминистичког писања” Ане Мартиноске и „Млада македонска поезија” Звонка Танеског. Рецензенти објављених радова су Иштван Лукач и Дарин Ангеловски.

Анамарија Цинеге-Панзова (1976, Мађарска) је књижевни преводилац на мађарски и македонски језик. Године 2002. дипломирала је на Факултету хуманистичких наука ЕЛТЕ у Будимпешти и стекла звање професора мађарског језика, а 2003. године на том факултету је стекла и звање филолога на пољском језику. Радила је као лектор за мађарски језик на Филолошком факултету „Блаже Конески“ на Универзитету „Св. Кирила и Методија“ у Скопљу (2011-2016). Докторски је кандидат на Докторској школи књижевности Универзитета ЕЛТЕ у Будимпешти.

Њено научно истраживање је усмерено на рецепцију македонске књижевности у мађарском културном контексту. Активно се бави превођењем од 2004. године. Објавила је око двадесетак превода са мађарског на македонски: Иштван Еркењ („Једноминутни романи”), Бела Хамваш („Филозофија вина”), Адам Бодор („Синистрански округ”), Шандор Мараи („Свеће горе до крај“), Ђерг Конрад („Одлазак и повратак“, „Горе на брду при заласку сунца“), Деже Костолањи („Корнел Ешти“), Кристина Тот („Пиксел“), Илдико Ловас („Шпанска невеста“) , Антологија мађарске приповетке „Живо сецирање“ и др.

Објавила је неколико превода са македонског на мађарски, међу којима су најзначајнији „Сестра Сигмунда Фројда” Гоцеа Смилевског (Гоце Сзмилевсзки, Фреуд хуга, 2012), „Резервни живот” Лидије Димковске (Тарталек елет, 2015), „ „Вештица“ Венка Андоновског (Венко Андоновски, Босзоркани, 2018), „Свако са својим језером“ Ненада Јолдешког, Миндинкенек а мага тава, 2019; за књижевне часописе превели Петар Андоновски, Фросина Пармаковска, Давор Стојановски, Лира Бојку, Александар Прокопјев и други.

Активно учествује у организовању културних догађаја за промоцију македонске културе у Мађарској. То је део организације манифестације Дани македонске културе у Будимпешти, једине манифестације те врсте у Мађарској. У оквиру докторских студија на Институту за славистику и балтичку филологију држи предавања о превођењу на македонски и мађарски језик. Добитница је почасне Рацинове награде за 2024. годину за значајан допринос афирмацији македонског језика ван граница земље.

Златко Панзов (1979, Гостивар) је предавач, књижевни преводилац, културни менаџер. Дипломирао је на групи за македонску књижевност и јужнословенске књижевности на Филолошком факултету „Блаже Конески” – Скопље, магистрирао културологију на Институту за македонску књижевност на тему „Исток и Запад – осиромашење људског духа у делима Беле Хамваша“. Студент је докторских студија на Докторској школи књижевности Универзитета ЕЛТЕ у Будимпешти. Предмет његовог интересовања и истраживања је историографска метафикција у македонском и мађарском савременом роману.

Радио је као професор македонског језика, а од 2003. године активно се бави књижевним превођењем. Ради као предавач македонског језика на Институту за славистику и балтичку филологију Универзитета ЕЛТЕ у Будимпешти. До сада је објавио преко четрдесет превода са мађарског за неколико издавачких кућа. Међу њима су преводи дела Беле Хамваша, Адама Бодора, Ноемија Секија, Петера Надаша, Шандора Мараија, Ђорђа Конрада, Дежеа Костолањија, Кристине Тот, Иштвана Еркења, Ференца Молнара, Михаља Бабића, Ласла Краснахоркаја, Атиле Драгомана, Едина Бартиша. Сворен, Бенедек Тот, Петер Естерхази, Ноеми Киш, Ђерг Шпиро, Тибор Дери и други.

Заједно са Анамаријом Цинеге-Панзовом уредили су и превели антологију мађарске кратке приче „Жива дисекција“; зборник „О македонском језику“, избор текстова Блаже Конеског и Крсте Петкова Мисиркова, објављен поводом 100 година од рођења Блаже Конеског, и збирка „Македонски књижевноисторијски мозаик“ (2023), избор текстова реномираних македонских теоретичара књижевности .

Од 2019. године организује манифестацију Дани македонске културе у Будимпешти. Године 2023. добио је награду за књижевни превод „Дарги“ за превод са мађарског романа Ђерђа Шпира „Заробљеништво“.