Две збирке објављене у Будимпешти изазвале су интересовање за питање македонског језика

Промоција је одржана на Филолошком факултету „Блаже Конески“ у Скопљу

На Филолошком факултету „Блаже Конески“ 28. октобра одржана је промоција два тома у издању Катедре за славистику Института за славистику и балтичку филологију, објављених у реномираној едицији „Опера Славица Будапестиненсиа (Лингуае Славицае) “ у Будимпешти.

Уредник оба издања је Златко Панзов, а превод са македонског на мађарски је Анамарија Цинеге-Панзова. Зборник су промовисали проф. др Владимир Мартиновски, декан Филолошког факултета „Блаже Конески“, који је нагласио да је реч о веома значајним делима, која преносе неколико аспеката македонске науке за македонски језик и књижевност. Ово су прве антологије овог типа објављене на мађарском језику, које су изазвале велико интересовање мађарских лингвиста, теоретичара књижевности и студената.

Организатор зборника Златко Панзов рекао је да је намера антологија да изазову интересовање за питање македонског језика и за историју македонске књижевности, да отворе перспективе и питања међу читаоцима. Резултати су изненадили и самог организатора, тиражи су распродати за кратко време, па су за следећу годину планирана додатна друга издања.

Аннамариа Цинеге-Панзова осврнула се на изазове око превођења текстова из збирки, на своје уживање у преношењу мисли Конеског, али и идеја и мисли Мисиркова на мађарски језик.

Збирка Блаже Конешки „О македонском језику“ (Блазсе Конесзки: А мацедон ниелврол) објављена је поводом 100. годишњице рођења Блажа Конеског. Садржај Зборника обухвата предговор Златка Панзова, као и текстове Блаже Конеског: „Развој македонског књижевног језика“; „Афирмација македонског језика” и „Македонски језик у развоју словенских књижевних језика”.

У Зборнику је и текст „Неколико речи за македонски књижевни језик“ Крсте Петкова Мисиркова, а публикација садржи фотографије из првих издања Граматике Блаже Конеског, из Правописа Македоније, из Одлуке о увођењу македонско писмо, као и са оригиналне корице књиге „О македонским пословима“.

Зборник „Македонски књижевно-историјски мозаик“ (Мацедон иродаломтортенети мозаик) састављен је од пет научних чланака посвећених низу књижевно-научних и културних тема: „Еп и арс-поетика Блаже Конеског“; „Ватра и вода у лирици Атсо Шопова“ Владимира Мартиновског; „О неким особеностима књижевне критике Косте Солева Рацина” Ивана Антоновског; „Женски књижевни архив – од усменог стваралаштва до (пост)феминистичког писања” Ане Мартиноске и „Млада македонска поезија” Звонка Танеског. Рецензенти објављених радова су Иштван Лукач и Дарин Ангеловски.

Анамарија Цинеге-Панзова је књижевни преводилац на мађарски и македонски језик. Њено научно истраживање је усмерено на рецепцију македонске књижевности у мађарском културном контексту. Активно се бави превођењем од 2004. године. Објавила је око двадесетак превода са мађарског на македонски језик. Добитница је почасне награде Рачиново за 2024. годину за значајан допринос афирмацији македонског језика ван граница земље.

Златко Панзов је предавач, књижевни преводилац, културни менаџер. Студент је докторских студија на Докторској школи књижевности Универзитета ЕЛТЕ у Будимпешти. Предмет његовог интересовања и истраживања је историографска метафикција у македонском и мађарском савременом роману. Ради као предавач македонског језика на Институту за славистику и балтичку филологију Универзитета ЕЛТЕ у Будимпешти.

До сада је објавио више од четрдесет превода са мађарског језика за неколико издавачких кућа. Од 2019. године организује манифестацију Дани македонске културе у Будимпешти. Године 2023. добио је награду за књижевни превод „Дарги“ за мађарски превод романа Ђерђа Шпира „Заробљеништво“.

(Текст је објављен у „Културној преси” број 254, у штампаном издању листа „Слободен Печат” 2-3.11.2024.)

Драги читаоче,

Наш приступ веб садржајима је бесплатан, јер верујемо у једнакост информација, без обзира да ли неко може да плати или не. Због тога, да бисмо наставили са радом, тражимо подршку наше заједнице читалаца финансијски подржавајући Слободну штампу. Постаните члан Слободених Печата да помогнете објектима који ће нам омогућити дугорочне и квалитетне информације и ЗАЈЕДНО осигурајмо слободан и независан глас који ће УВЕК БИТИ НА СТРАНИ НАРОДА.

ПОДРЖИТЕ БЕСПЛАТНУ ШТАМПУ.
СА ПОЧЕТНИМ ИЗНОМ ОД 100 ДЕНАРА

Видео дана