Процедуре за добијање радне и боравишне дозволе трају више од 90 дана, чак и када страни држављани треба да се запосле као топ менаџери у некој од компанија у земљи, реаговао је Савет страних инвеститора. Осим што имају проблема са проналажењем квалификоване радне снаге, компаније са страним капиталом жале се да је добијање боравишне дозволе предугачак процес, нагласио је Виктор Мизо, председник Савета, на представљању оцене пословне и инвестиционе климе у Македонији. Мањак радника потреса читаву македонску индустрију, али ништа мање није тешко наћи инжењере и професионалне менаџере, додаје Мизо. Македонија је прошле године повећала увозну квоту са 5.000 на 7.000 страних радника.

– Ово је велики бирократски проблем који апелујемо на Владу да што пре реши. Није добро, а нама уопште није у интересу да процедуре за добијање боравишне дозволе трају месецима - нагласио је Мизо.

Да би страни радник дошао да ради у земљи, прво мора да добије боравишну дозволу. Али када дођу овде, региструју се у МУП-у и Заводу за запошљавање, али компаније не могу одмах да им дају уговор о раду, јер прво треба да добију радну дозволу. И Ангел Димитров из Организације послодаваца је у више наврата указивао да је највећи проблем што је цела ова процедура веома дуготрајна, па се дешава да радник из иностранства на радну дозволу чека и више од месец дана. Стога је један од захтева послодаваца да се хитно олакшају процедуре за издавање радних дозвола.
Због сложених процедура, нове измене Закона о странцима стављене су на јавну расправу, али ће оне донети олакшице за запошљавање страних радника углавном за стратешке партнере државе, попут компаније „Бехтел и Енка”. То не решава кризу потпуне несташице радне снаге, пише Радио Слободна Европа.

– У нацрту текста објављеном на ЕНЕР-у се наводи да су у постојећем процесу добијања привременог боравка ради рада странци идентификовани проблеми, који је често оптерећен сложеном и обимном документацијом. Иако је циљ да се процедура поједностави, измене Закона о странцима усмерене су углавном на потребе запошљавања стратешких партнера. У предложеном тексту се наводи да ће компаније са статусом стратешког партнера моћи да запошљавају странце без обзира на исцрпљеност државне квоте и без одобрења Завода за запошљавање. Убрзаће се процедура за издавање привремене боравишне дозволе, а страним радницима продужен боравак до годину дана уз гаранцију послодавца. Новина је да правно лице пријаву за пребивалиште подноси директно МУП-у, заобилазећи Завод за запошљавање. Стратешки партнери ће доставити писмену гаранцију да ће сносити све трошкове боравка странаца, укључујући и свако принудно удаљење. Новим изменама је дозвољен и привремени боравак страним радницима који су осуђени у матичној земљи, али не и у земљи у коју долазе. Амандмани предвиђају додатне рокове за процедуре, укључујући и краћи рок од 30 дана за одобравање боравишне дозволе, пренео је РСЕ.

ЕК: Неки послови у приватним фирмама су само за држављане Македоније

Држављани једне државе чланице имају право да раде у другој држави чланици и морају имати исте радне и социјалне услове као и осталим радницима.
Није постигнут напредак у усклађивању националног законодавства са правом ЕУ о приступу тржишту рада.

Закон о запошљавању и раду странаца не прави разлику између држављана ЕУ и других странаца. Квота радних дозвола утврђује се годишње, а спајање породице је дозвољено, пише у поглављу 2: Слободно кретање радника у Извештају ЕК о Македонији, објављеном прошлог октобра.

– Грађани ЕУ не могу приступити пословима у јавној управи осим ужем избору позиција у здравству и високом образовању. Такође, поједини послови у приватним фирмама резервисани су искључиво за грађане Северне Македоније. Северна Македонија је 2023. године издала 834 радне дозволе за стране раднике. Земља је потписала три билатерална споразума о сезонским радницима са Немачком, Словенијом и Катаром, од којих је само споразум са Немачком почео да се примењује. Нема напретка у области Европске картице здравственог осигурања (ЕХИЦ), јер само девет држава чланица ЕУ (Аустрија, Белгија, Бугарска, Чешка, Немачка, Луксембург, Холандија, Словачка и Словенија) има приступ медицинским услугама у јавним и неким приватним здравственим установама у земљи – наводи се у Извештају.