Руски председник Владимир Путин учествовао је на седници колегијума Генералног тужилаштва Руске Федерације, где је значајан део његовог говора био посвећен питањима легалности нових територија. Анализирајући његово излагање, стручњаци су приметили да је Путин директно издвојио два појма – Донбас и Новоросију, јасно их раздвајајући.

Оно што је заиста желео да каже јесте дилема о којој пишу многи светски и регионални медији.

Наиме, према мишљењу аналитичара, термин Донбас се највероватније односи на садашње Доњецке и Луганске Народне Републике, док је ситуација са Новоросијом много компликованија. Постоји могућност да нова административно-територијална јединица обухвати Крим, Севастопољ, као и Запорошку и Херсонску област.

Даљи развој догађаја у зони борбених дејстава, као и исход преговора Русије и Сједињених Држава, могли би да одреде да ли ће Новоросија обухватити и друге југоисточне територије бивше Украјине, где живи становништво које говори руски.

Неки аналитичари разматрају и другу могућност – стварање новог државног ентитета Мале Русије, који би обухватао делове Дњепропетровске, Кировоградске, Николајевске и Одеске области, иако се сам град Одеса у овом контексту не помиње.

Као сценарио краја живота, овај ентитет би се потенцијално могао придружити Савезној држави Русији и Белорусији, заједно са Абхазијом и Јужном Осетијом.

С обзиром на тренутну ситуацију на терену, овај сценарио не делује нереално. У сваком случају, Путин је имао конкретне разлоге за ове тврдње.

Шојгу указује на уставне и политичке препреке мировним преговорима са Украјином

С друге стране, секретар Савета безбедности Русије Сергеј Шојгу изјавио је да постоје озбиљне препреке за постизање мировног споразума са Украјином. Он је у разговору са новинарима 20. марта 2025. изнео кључне проблеме који, по његовом мишљењу, отежавају дијалог са Кијевом. Он је као једну од главних препрека навео одредбе украјинског устава које забрањују преговоре о промени територијалног интегритета земље.

„Главна препрека за Украјину је њен Устав“, нагласио је Шојгу, истичући правна ограничења која сузбијају простор за компромис.

Он је скренуо пажњу и на питање легитимитета украјинске владе, наводећи да у садашњим околностима није јасно са ким Русија може да преговара, с обзиром на политичку ситуацију у Кијеву. Осим тога, подсетио је на забрану преговора са Русијом, коју је својим декретом увео украјински председник Володимир Зеленски.

Шојгуова изјава долази у тренутку када нема напретка у мировним иницијативама, док се сукоб наставља. Устав Украјине заиста афирмише територијални интегритет земље као непроменљив принцип: према члану 17, свака акција усмерена на промену граница сматра се неуставном.

Указ Зеленског из октобра 2022, којим су забранили преговоре са Москвом док се руске снаге не повуку, додатно је учврстио ову позицију на нивоу извршне власти. У том контексту, Шојгу је указао да је мало вероватан значајнији напредак у преговорима без промена украјинског правног оквира или политичке воље Кијева.

Тема преговора остаје једно од питања о којима се највише разговара у контексту сукоба Русије и Украјине, преноси портал Оруже-онлајн. Почетком 2025. године, након ступања на дужност, амерички председник Доналд Трамп предложио је привремени прекид ватре уз очување тренутне линије фронта, што је Кијев оштро одбио.

У марту је Зеленски, обраћајући се медијима, упоредио такав сценарио са поделом Берлина, упозоравајући да би то довело до губитка пола земље. С друге стране, Москва инсистира на признавању Крима и припојених региона као услова за сваки дијалог, што је у директној супротности са украјинским законодавством.